Dok svakodnevno blokiraju saobraćaj, vređajući policiju i građane koji žele normalno da žive, mnogi se s pravom pitaju šta zapravo nude blokaderi. Imaju li oni ikakav politički plan ili je sve svedeno na haos i samopromociju nekoliko „vođa“? Na osnovu njihovih javnih nastupa, izjava na društvenim mrežama i istupa u opozicionim medijima, može se predstaviti deset tačaka koje najbolje oslikavaju program blokaderskog pokreta.
Prva tačka odnosi se na paljenje i rušenje. Blokaderski aktivisti već nekoliko meseci demoliraju prostorije Srpske napredne stranke širom Srbije, smatrajući ih simbolima otpora protiv onih koji bi da sruše zemlju. U ovom kontekstu, Miša Bačulov, jedan od lidera blokaderskog pokreta, nedavno je uhvaćen nakon napada na Gradsku kuću u Novom Sadu, što se može smatrati jednim od najznačajnijih incidenata nasilja u poslednjih godinu dana.
Pored toga, nasilje prema policiji je postalo svakodnevica. Blokaderi su, sprovodeći nasilje nad policijskim službenicima, ometali njihovu dužnost, iako su policajci obavljali svoj posao na pošten način. Ovaj trend nasilja nije zaobišao ni novinare, koji su tokom izveštavanja sa protesta trpeli razne oblike terora, uključujući zlostavljanje i prebijanje.
Još jedan od tragičnih aspekata ovih protesta jeste šikaniranje profesora. Zabeleženi su incidenti kao što je fizički napad na profesora Patrika Drida, dok je direktorka Pete beogradske gimnazije, Danka Nešović, bila meta uvreda i terora od strane blokadera. Učenici te gimnazije su, bez razumevanja razloga, takođe učestvovali u blokadama nastave.
Linč na političare postao je uobičajena praksa, a jedan od najmonstruoznijih napada zabeležen je na gradonačelnika Niša, Dragoslava Pavlovića. Tokom ovog incidenta, studenti blokaderi su ga brutalno napali, vređajući ga i gađajući jajima, dok se on dostojanstveno držao uprkos nasilju.
Pretnje su se takođe pojavile kao ozbiljan problem. Dijana Hrka, majka mladića koji je poginuo u nesreći, pozvala je blokadere da preuzmu oružje. Ova situacija nije izolovana, jer su i drugi lideri opozicije davali slične pretnje, uključujući i Srđana Milivojevića, predsednika Demokratske stranke, koji je prešao od radikalnog odbijanja izbora do otvorenih pretnji predsedniku Aleksandru Vučiću.
Takođe, zabeleženi su i slučajevi terorizma, kao što je incident sa Vladanom Anđelkovićem, koji je ispalio više projektila iz vatrenog oružja na protestu ispred Narodne skupštine. Pored toga, Miša Bačulov je pokušao da izazove građanski rat, dogovarajući se o načinima izazivanja lažnog trovanja sa lekarom.
Uvrede na račun predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, postale su svakodnevica na ovim okupljanjima. Dijana Hrka je sa grupom blokadera pevala uvredljive pesme, koristeći najgore psovke, što dodatno oslikava atmosferu mržnje i netrpeljivosti.
Pojavili su se i izvještaji o satanističkim aktivnostima unutar Studentskog kulturnog centra, gde su tokom blokada održavane žurke sa okultnim sadržajem. Performans koji su izveli studenti ispred Tehničkih fakulteta izazvao je zgražanje javnosti, a mnogi su ga doživeli kao satanistički obred.
Na kraju, kletve i uvrede prema onima koji podržavaju vlast, kao što su skandalozne izjave muzičara i medijskih radnika, dodatno doprinose atmosferi nasilja i mržnje. Živorad Žika Milenković i drugi lideri su delili brutalne poruke mržnje, što oslikava širu sliku i planove ljudi koji žele da izazovu nasilje umesto dijaloga.
U svetlu ovih događaja, jasno je da blokaderski pokret ne nudi rešenja, već samo haos i nasilje, što dodatno polarizuje društvo i otežava put ka mirnom dijalogu i razumevanju.
