Kupanje kućnog ljubimca može biti pravi izazov za mnoge vlasnike pasa. Proces često uključuje ubeđivanje psa da uđe u kupatilo, borbu sa šamponom i temperaturama vode, a zatim i neizbežno otresanje koje može da poplavi celo kupatilo. Iako se većina pažnje posvećuje samom činu kupanja, prava opasnost za zdravlje psa može nastati tek nakon što voda prestane da teče.
Jedan od najvećih problema je zadržavanje vlage u krznu, posebno kod pasa sa gustom ili dugom dlakom. Ova preostala vlaga može izazvati iritacije kože, jak svrabež i pojavu poznatih „vrućih tačaka“. Ove tačke su bolna, crvena i vlažna žarišta koja se šire brzom brzinom i mogu dovesti do ozbiljnih infekcija, posebno stafilokoknih, ako se ne reše na vreme.
Najčešća greška koju vlasnici prave nakon kupanja je ostavljanje psa polumokrog, misleći da će se „sam osušiti“. Vlagu koja ostane ispod zamršenih delova krzna ili uz samu kožu često ne primete, a ona stvara idealne uslove za razvoj bakterija i gljivica. Koža postaje mekša i osetljivija, a pas instinktivno pokušava da ublaži neprijatnost češanjem ili griženjem, što dodatno pogoršava situaciju.
Posebno su ugroženi psi sa gustom ili dvostrukom dlakom, kao što su zlatni retriveri, nemački ovčari, border koliji, koker španijeli i bernardinci. Ove rase imaju krzno koje sporije zadržava vlagu i teže se potpuno suši, a najmanja greška u nezi može dovesti do zdravstvenih problema. Psi koji već imaju alergije ili osetljivu kožu su takođe u većem riziku, jer kombinacija vlage i iritacije može dovesti do začaranog kruga – češanje izaziva ranu, koja privlači bakterije i dovodi do infekcija.
Ne treba zaboraviti ni uši, jer voda koja dospe u ušni kanal može izazvati upalu. Pas tada češe vrat i glavu, što može rezultirati pojavom „vruće tačke“ u tom području. Neprijatan miris iz ušiju često je prvi znak da nešto nije u redu i da je potrebno brzo reagovati.
Kako bi se izbegle ove komplikacije, važno je pravilno osušiti psa nakon kupanja. To podrazumeva korišćenje peškira za upijanje viška vode i, ako je potrebno, korišćenje fenova na niskoj temperaturi da se osigura da je krzno potpuno suvo. Vlasnici treba da obrate pažnju na delikatna mesta kao što su predele između prstiju i ušnih kanala, gde se voda često zadržava.
Kupanje psa ne mora da bude stresno iskustvo ni za vlasnika ni za ljubimca. Uz pravilnu pripremu i brigu nakon kupanja, vlasnici mogu osigurati da njihovi ljubimci ostanu zdravi i srećni. Uvek je bolje prevenirati nego lečiti, a pravilna nega nakon kupanja može značajno smanjiti rizik od potencijalnih zdravstvenih problema.
U zaključku, kupanje psa može izgledati kao jednostavan zadatak, ali zahteva pažnju i odgovornost. Vlasnici bi trebali biti svesni opasnosti koje mogu nastati nakon kupanja i preduzeti potrebne korake kako bi zaštitili svoje ljubimce. Sa malo truda i pažnje, kupanje može postati prijatna rutina koja jača vezu između psa i vlasnika.
