Postoji razlog zašto se frižider čini primamljivijim posle 22 časa nego ujutru. Naši cirkadijalni ritmovi, unutrašnji biološki satovi, upravljaju skoro svim procesima u telu i prirodno povećavaju apetit za hranom bogatom šećerom, mastima i ugljenim hidratima u večernjim satima. Ovaj mehanizam je nekada pomagao našim precima da prežive u uslovima oskudice, ali u savremenom svetu punom obilja, često vodi do prejedanja i nakupljanja kilograma.
Nauka je jasno potvrdila da večernje grickanje nije samo stvar navike – već je instinkt duboko ukorenjen u ljudskoj biologiji. Istraživanje iz 2023. godine pokazalo je da kasnonotno jedenje remeti naš unutrašnji sat, dovodeći do poremećaja sna, povećanog unosa kalorija i višeg indeksa telesne mase (ITM). Naizgled mala odluka, poput činije sladoleda pred spavanje, može izazvati domino efekat u telu, od poremećaja hormona gladi do smanjenog kvaliteta odmora. Kada je san loš, telo sutradan traži još više hrane bogate šećerom i mastima, stvarajući začarani krug koji je teško prekinuti.
Nutricionistkinja Kirkpatrik ističe da prva linija odbrane protiv kasnonoćnih poriva ne treba da bude grickalica, već čaša vode ili biljnog čaja bez kofeina. Često je žeđ pogrešno protumačena kao glad. Idealno je prestati s unosom hrane dva do tri sata pre spavanja. Ako ipak osećate stvarnu glad, treba izabrati malu, hranljivu užinu koja neće poremetiti san, poput šake badema, jogurta sa cimetom ili komadića banane.
Sladoled, koji mnogi vide kao nagradu nakon napornog dana, može biti glavni krivac za nemiran san. Bogat je nezdravim mastima i dodatnim šećerima koji povećavaju nivo glukoze u krvi, izazivajući nagle skokove i padove energije. Takve promene direktno utiču na hormone sna, otežavaju uspavljivanje i remete kvalitet odmora. Umesto sladoleda, nutricionisti preporučuju grčki jogurt sa borovnicama ili kašikom meda, što zadovoljava potrebu za slatkim bez prevelikog opterećenja.
Mnogi veruju da je crna čokolada zdravija opcija, ali ona sadrži kofein i teobromin, prirodne stimulante koji podižu energiju i odlažu san. Konzumacija čokolade kasno uveče može odložiti fazu dubokog sna i skratiti REM period, što dovodi do umora ujutru. Ako ne možete da odolite čokoladi, najbolje je da je pojedete ranije tokom dana, a pred spavanje zamenite je toplim mlekom sa cimetom.
Čips i slane grickalice, iako se čine bezazlenim, bogate su natrijumom, što može izazvati zadržavanje tečnosti i dehidraciju. Telo tada pokušava da kompenzuje unosom vode, što vas često budi tokom noći. Osim toga, so stimuliše žeđ i stvara osećaj gladi, pa se lako upadne u ciklus „još samo malo“. Slani zalogaji izazivaju nadimanje i osećaj težine, što može skratiti i površinski učiniti san. U tom slučaju, preporučuju se pečene leblebije ili integralni krekeri s avokadom kao ukusna, ali zdrava alternativa.
Kasnovečernji burger ili pica mogu se činiti kao idealan završetak dana, ali masna i teška hrana produžava proces varenja, zbog čega telo ostaje aktivno dok pokušavate da zaspite. Visok sadržaj masti i ugljenih hidrata podiže temperaturu tela, otežavajući ulazak u fazu dubokog sna. Studije pokazuju da osobe koje jedu brzu hranu kasno uveče češće pate od nesanice i jutarnjeg umora. Ako je kasna užina neizbežna, preporučuje se lagana večera, poput kuvanog povrća, supe ili ovsene kaše sa voćem.
Promene u ishrani i navikama mogu značajno uticati na kvalitet sna i opšte zdravlje. Svesnost o tome kako kasnonoćni obroci utiču na telo može pomoći u uspostavljanju zdravijih obrazaca ishrane i boljeg sna.
