Ugljeni hidrati su ključni izvor glukoze, koja predstavlja energiju potrebnu telu za svakodnevno funkcionisanje, posebno za mozak, srce i mišiće. Kada se unose namirnice bogate ovim hranljivim materijama, one se tokom varenja razlažu na glukozu koja ulazi u krvotok. U slučaju da je nivo glukoze nizak, telo se mora prilagoditi i pronaći alternativne izvore energije.
Kada dođe do naglog smanjenja unosa ugljenih hidrata, telo prvo troši glikogen, rezerve glukoze koje se nalaze u jetri i mišićima. Kako je glikogen vezan za vodu, njegovo pražnjenje uzrokuje i gubitak tečnosti, što objašnjava brzi gubitak težine na početku niskougljikohidratnih dijeta.
Ukoliko je unos ugljenih hidrata izuzetno nizak, telo se postepeno prebacuje na korišćenje masti kao glavnog izvora energije. U tom procesu jetra proizvodi ketonska tela, poznata kao ketoni, a ovaj metabolički proces nazivamo nutritivna ketoza. Ketoni mogu delimično ili potpuno zameniti glukozu kao izvor energije za mozak i mišiće.
Smanjenje unosa ugljenih hidrata ne utiče samo na energiju već i na hormonsku ravnotežu. Tokom ovog perioda, nivo kortizola, hormona stresa, se povećava kako bi se održao stabilan nivo šećera u krvi. Takođe, nivo T3 hormona štitaste žlezde može opasti, što kod nekih ljudi dovodi do usporenog metabolizma i osećaja iscrpljenosti. Promene se dešavaju i u radu hormona koji regulišu glad i sitost – leptina i grelina, pa apetit može postati nepredvidiv. Nivo insulina obično opada, dok se glukagon povećava, što podstiče telo da koristi svoje energetske rezerve.
Na početku, naročito pri veoma niskom unosu ugljenih hidrata, mogu se javiti razni simptomi. Osećaj umora i slabosti može se javiti dok se organizam ne prilagodi novom izvoru energije. Takođe, neprijatan zadah, poznat kao „keto dah“, može biti prisutan zbog ketona, dok zatvor može biti rezultat smanjenog unosa vlakana. Pojavljuju se i pad raspoloženja, osećaj mentalne magle, glavobolje i pojačana želja za slatkišima. Ovi simptomi, poznati kao „keto grip“, obično traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja dok se telo ne prilagodi.
Iako niskougljikohidratna ishrana može doneti dobre rezultate, posebno u regulaciji telesne mase ili šećera u krvi, dugoročno striktno izbacivanje ugljenih hidrata može nositi određene rizike. Izbegavanje zdravih izvora ugljenih hidrata, kao što su integralne žitarice, voće i povrće, može izazvati nedostatak vlakana, vitamina i minerala, što negativno utiče na varenje i opšte zdravlje. Povećan unos zasićenih masti i proteina životinjskog porekla može podići nivo lošeg LDL holesterola ako ishrana nije pažljivo izbalansirana.
Istraživanja takođe ukazuju na moguće probleme sa srčanim ritmom, zdravljem kostiju, pa čak i funkcijom bubrega, ukoliko se ekstremno nizak unos ugljenih hidrata primenjuje duže vreme bez stručnog nadzora. Važno je napomenuti da je pre nego što se krene na bilo koju dijetu, uključujući niskougljikohidratne, dobro konsultovati se s lekarom ili nutricionistom kako bi se izbegle potencijalne zdravstvene komplikacije.
Na kraju, svako telo je jedinstveno, i ono što funkcioniše za jednu osobu možda neće biti pogodna rešenja za drugu. Pristup ishrani treba biti individualizovan, a balans i umerenost su ključni za održivo zdravlje.
