U vremenu kada su veze često brze, konfuzne i nedefinisane, mladi sve više tragaju za emotivnom jasnoćom i nežnošću, čak i kada ona dolazi iz prošlih, patrijarhalnih vremena. Ovaj fenomen, poznat kao „tretman princeze“, postaje sve popularniji među pripadnicima Gen Z-a, gde su nežni gestovi, galantno ponašanje i bajkovita pažnja postali nova romantična valuta.
Ovaj trend ne obuhvata samo cveće bez povoda ili doručak u krevetu. To predstavlja čitavu estetiku odnosa u kojoj muškarac ima obavezu da bude pažljiv, darežljiv i predusretljiv, dok žena igra ulogu nežne i uzvišene figure – princeze koja se ne bavi svakodnevnim obavezama, već je obožavana i negovana. Na prvi pogled, sve deluje divno. Međutim, kada se pažljivije zagleda, otkriva se sloj romantizovane pasivnosti i zavisnosti.
Na prvi pogled, sve izgleda prelepo: partner koji otvara vrata, nosi kese iz prodavnice, pamti važne datume i donosi poklone. Ipak, iza tih gestova često se krije idealizacija romantične potčinjenosti, u kojoj se nežnost ne gradi kroz ravnotežu i uzajamnost, već kroz jasno podeljene uloge. U središtu ovog fenomena je predstava o vezi u kojoj žena ne učestvuje aktivno, već postaje predmet pažnje. U tom scenariju, ona ne preuzima odgovornost za svakodnevne obaveze – to je zadatak „njega“. Takav odnos može delovati glamurozno i zaštitnički, ali u praksi često rezultira gubitkom autonomije, jer princeza iz bajke ne donosi odluke – ona ih čeka.
Jedan od najproblematičnijih aspekata „tretmana princeze“ jeste što ljubav počinje da se meri količinom pažnje – a ne kvalitetom odnosa. Ako nema poklona, rituala ili savršenstva, onda veza ne valja. Očekivanja postaju visoka, jednostrana i često nerealna, a sve što je jednostavno i svakodnevno gubi vrednost. Takva romantika lako sklizne u kontrolu i manipulaciju. Umesto da bude prostor nežnosti i slobode, veza postaje test – da li on zna pravila igre, da li ih ispunjava, da li se dovoljno trudi? U tom kontekstu, ljubav prestaje da bude spontan čin, a postaje koreografisana obaveza u kojoj se jedno daje, a drugo prima.
Zašto baš Gen Z privlači ovaj fenomen? Odrasli su u svetu punom emotivne nedorečenosti, brzih komunikacija i neobaveznog zabavljanja. U tom okruženju, jasno definisani gestovi i romantična pravila deluju oslobađajuće, čak i ako su retrogradni. Tretman princeze nudi strukturu u svetu bez granica, ali istovremeno zamagljuje razliku između pažnje i zavisnosti, između ljubavi i uloge, između partnera i idealizovane figure. Ovaj trend zato istovremeno izaziva fascinaciju i zabrinutost.
U ovom kontekstu, važno je preispitati šta stvarno znači biti u vezi i kako se definišu uloge u romantičnim odnosima. Dok „tretman princeze“ može pružiti privremeni osećaj sigurnosti i pažnje, dugoročno može dovesti do emocionalne zavisnosti i osnažiti stereotipe koji ne doprinose ravnotežnom i zdravom partnerstvu. Romantika bi trebala biti prostor gde se oboje partnera osećaju slobodno, gde se ne meri samo količina pažnje, već i kvaliteta međusobnog poštovanja i razumevanja.
U vreme kada su romantični odnosi sve više podložni brzim promenama, važno je razvijati svest o dinamikama koje oblikuju naše veze. „Tretman princeze“ može da ponudi privremenu utehu, ali istinska sreća i ispunjenje dolaze iz međusobnog razumevanja i ravnoteže, gde oba partnera aktivno učestvuju u izgradnji odnosa. Samo tako možemo stvoriti zdrave i trajne veze koje ne zavise od staromodnih stereotipa i očekivanja.
