Bivši naučnik NASA-e, Ivo Busko, ponovo je otvorio debatu o postojanju „neljudske inteligencije“ na nebu, sugerišući da postoje dokazi koji podržavaju ovu tezu. Njegovo istraživanje se fokusira na neobjašnjive bljeskove svetlosti zabeležene još od pedesetih godina prošlog veka, pre nego što su ljudi imali mogućnost da prate svemir putem satelita.
Busko, bivši programer iz Naučnog instituta za svemirske teleskope, analizirao je podatke koje je prvobitno prikupila astronomkinja Beatris Viljaruel i njen tim VASCO. Njihovo istraživanje, objavljeno u „Scientific Reports“, otkrilo je čudne „prolazne“ svetlosne pojave na starim astrofotografijama. Ovi bljeskovi, prema rečima naučnika, pojavljuju se i nestaju u kratkim vremenskim intervalima, a njihova priroda ne može se lako objasniti poznatim fenomenima.
Viljaruel je primetila da su neki od ovih bljeskova imali karakteristike ogledala i delovali su kao da se rotiraju, čime se dodatno pojačala misterija. Busko je, koristeći drugačiju metodologiju, analizirao fotografije snimljene sa razmakom od 30 minuta, ali iz istog područja neba, i uspeo je da identifikuje desetine sličnih bljeskova. Njegovi nalazi, objavljeni na platformi arXiv, nezavisno potvrđuju prisustvo ovih prolaznih pojava.
Jedna od najzanimljivijih stavki njegovog istraživanja jeste da su mnogi od zabeleženih bljeskova nastali pre lansiranja Sputnjika 1 1957. godine, što znači da ne mogu biti povezani sa ljudskom aktivnošću u svemiru. U analizu je uključeno oko 98.000 fotografskih ploča iz posmatranja obavljenih u Hamburgu tokom pedesetih, na kojima su takođe uočeni slični bljeskovi. Ovi „glints“ imaju karakteristike koje se poklapaju sa onima iz istraživanja Viljaruelove.
Ove svetlosne pojave teško se mogu objasniti poznatim astronomskim ili atmosferskim fenomenima, što dodatno produbljuje misteriju. Busko smatra da bi ovi podaci mogli predstavljati indicije postojanja oblika života izvan Zemlje, iako priznaje da je potrebno dalje istraživanje. Sledeći koraci tima uključuju digitalizaciju više arhivskih podataka kako bi se pronašli drugi slični zapisi.
Ukoliko se potvrde nalazi, naučnici ne isključuju mogućnost da ovi objekti predstavljaju jedne od prvih zabeleženih indikacija nepoznate aktivnosti iznad Zemljine atmosfere. Na to se postavlja pitanje: da li su ovi fenomeni rezultat nepoznate prirodne pojave ili nečega što prevazilazi sve što do sada znamo? Odgovori se možda kriju u decenijama starim arhivama koje tek sada počinju da „govore“.
Ova debata otvara brojne mogućnosti i izazove za savremenu nauku, jer se postavlja pitanje kako se suočiti sa fenomenima koje ne možemo lako objasniti. Busko i njegov tim ne prestaju sa istraživanjem, a njihovi nalazi mogli bi doneti nova saznanja o svemiru i potencijalnim životnim oblicima izvan naše planete.
U svetu gde su naučna otkrića često u sukobu sa tradicionalnim verovanjima, ovakva istraživanja mogu izazvati široku reakciju javnosti i naučne zajednice. Dok se čini da su neki ljudi skeptični prema ovim tvrdnjama, drugi su uzbuđeni zbog mogućnosti da bi mogli biti na pragu otkrića koje bi promenilo naše razumevanje svemira.
Kako se istraživanje nastavlja, svi oči su uprte u Buska i njegov tim, u nadi da će možda otkriti nešto što će zauvek promeniti način na koji razmišljamo o životu izvan Zemlje.
