Kada se pomenu pretraživači, većina ljudi pomisli na Chrome, Firefox, Safari ili Edge. Međutim, osnovne komponente koje čine ove pretraživače su endžini – mehanizmi koji određuju kako pregledač funkcioniše, šta može da prikaže i kako će izgledati stranice. U današnje vreme postoje samo tri glavna endžina: Google-ov Blink, Apple-ov WebKit i Mozilla-in Gecko, uz nekoliko manjih, kao što je Goanna, koji koristi Pale Moon.
Sada se toj listi pridružuje i LadyBird, potpuno novi endžin koji se razvija od nule. Planirano je da se prvo alfa izdanje pojavi 2026. godine, beta verzija 2027, a stabilno izdanje 2028. Ideja je da se stvori nezavistan preglednik koji neće zavisiti od postojećih rešenja.
LadyBird je poseban jer se gradi od temelja i ne koristi nasleđeni kod iz Chromijuma ili Gecka. Umesto toga, oslanja se na modularnu arhitekturu, gde je jezgro podeljeno u odvojene biblioteke kao što su LibWeb (renderovanje), LibJS (JavaScript), LibWasm (WebAssembly), LibGfx (grafika) i druge. Svaka komponenta se razvija zasebno, što olakšava održavanje i poboljšava sigurnost.
Još jedna prednost LadyBird-a je u tome što nema tržišne pritiske velikih igrača, pa se može fokusirati na čistu implementaciju web standarda, bez kompromisa i „zakrpa“ koje su karakteristične za stare endžine. Ovo omogućava da se razvijaju nova rešenja i poboljšanja bez ograničenja koja nameću dominantni pretraživači.
Međutim, glavni izazov za svaki novi endžin je kompatibilnost. Internet je kompleksno mesto – sajtovi koriste razne trikove, zastarele funkcije i specifične optimizacije. Novi endžin mora da prođe kroz hiljade testova kako bi dokazao da može da prikaže „stvarni web“ bez grešaka. Ako sajtovi ne budu ulagali u optimizaciju za LadyBird, korisnici neće imati razloga da ga koriste, što bi moglo otežati njegov opstanak.
Snaga ovog projekta ne leži samo u razvoju još jednog pregledača, već u potencijalu da promeni trenutne standarde. Nezavistan endžin kao što je LadyBird može pomoći da se vrati balans i spreči da samo jedna ili dve velike kompanije diktiraju standarde interneta. Ako uspe, LadyBird bi mogao postati novi reper za razvoj pregledača, omogućavajući zdraviju konkurenciju i brže inovacije na mreži.
Cilj LadyBird-a je, dakle, da donese novu perspektivu u svet pretraživača, pružajući korisnicima više slobode i izbora. S obzirom na to da se razvoj ovog endžina temelji na modularnosti i nezavisnosti, postoji nada da će on moći da se prilagodi brzim promenama koje karakterišu internet danas.
Takođe, kod grešaka i problema koje su imali prethodni endžini, LadyBird može da uči i brzo se prilagođava, što bi mu moglo dati prednost u odnosu na konkurenciju.
U zaključku, LadyBird predstavlja uzbudljiv projekat koji može značajno uticati na budućnost pretraživača. Usmeravanje na inovacije i nezavisnost može doneti novu eru u svetu web tehnologija, pružajući korisnicima bolje i sigurnije iskustvo. Dok se približava 2026. godini, kada je planirano prvo alfa izdanje, svet će pažljivo pratiti razvoj ovog novog endžina, nadajući se da će doneti promene koje su potrebne za zdraviji ekosistem interneta.
