Privreda Srbije pokazuje značajnu otpornost na nedavne ekonomske šokove, što se može pripisati odgovornoj fiskalnoj politici i naporima za smanjenje javnog duga. Ove tvrdnje se zasnivaju na izveštaju Svetske banke koji je nedavno objavljen. Prema ovom izveštaju, ekonomski rast je bio potpomognut potrošnjom, investicijama, povećanjem stope aktivnosti radne snage i niskom nezaposlenošću.
Jedna od ključnih informacija iz izveštaja jeste da je javni dug Srbije sada ispod 50% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Srbija je prvi put dobila investicioni kreditni rejting 2024. godine, što je značajan korak ka jačanju njenog ekonomskog položaja. Ovaj napredak je rezultat integracije Srbije u evropske lance vrednosti, što je dovelo do povećanja stranih investicija, izvoza i novootvorenih radnih mesta, omogućivši brži ekonomski rast u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana.
Ipak, postoje i izazovi. U poređenju sa novim članicama EU, performanse Srbije su manje povoljne, posebno kada su u pitanju produktivnost preduzeća i kvalitet javnih usluga. Izveštaj Svetske banke, pod nazivom „Održiva fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka“, donosi predloge javnih politika koje bi pomogle Srbiji na putu ka članstvu u EU, kao i statusu zemlje visokog dohotka. Ovi predlozi uključuju jačanje otpornosti zemlje na demografske promene, smanjenje jaza između polova i suočavanje s rastućim klimatskim rizicima.
Jedan od ključnih predloga je intenziviranje napora na smanjenju neformalne ekonomije, koja se procenjuje na 33% BDP-a, s posebnim fokusom na prelazak na bezgotovinska plaćanja. Takođe se predlaže uvođenje poreza na emisije ugljenika, kako bi se osiguralo da prihodi od usklađivanja cena ugljenika budu reinvestirani u ključne sektore za zelenu tranziciju.
Svetska banka naglašava da Srbija, uprkos napretku, mora da reši nekoliko ključnih slabosti. Najveći fiskalni rizici potiču iz državnih preduzeća u energetskom sektoru, koja su tokom energetske krize 2022. godine dovela do značajnih subvencija i propuštenih prihoda. Takođe, državna preduzeća koštaju državu približno 0,7% BDP-a godišnje.
U oblasti poreske politike, Srbija pokazuje solidne rezultate u naplati javnih prihoda, sa prosečnim udelom javnih prihoda u BDP-u od 39,4% između 2014. i 2023. godine. Ovaj rezultat je znatno iznad proseka uporedivih zemalja u regionu i blizu nivoa u zemljama članicama EU. Veća naplata direktnih poreza je posledica jakog privrednog rasta i širenja baze poreskih obveznika, s naplatom poreza na dobit pravnih lica koja je skoro udvostručena.
Pored toga, naplata poreza na dohodak fizičkih lica je takođe porasla, zahvaljujući prelasku obveznika u legalne tokove i rastu nominalnih zarada. Izveštaj ističe da je PDV postao glavni izvor prihoda Srbije, s naplaćenim iznosom od oko 9,7% BDP-a tokom prethodnih deset godina, što je značajno više nego u zemljama EU.
S obzirom na snažan ekonomski rast i veću integraciju u međunarodne tokove, Srbija je postigla uspešnost u naplati indirektnih poreza, dok naplata akciza zaostaje, posebno zbog neusklađenosti stopa akciza na duvan sa rastom prihoda. Izveštaj takođe naglašava potrebu za reformama u javnim uslugama, naročito u obrazovanju, zdravstvu i infrastrukturi, što uključuje reformu plata u javnom sektoru i prelazak na finansiranje škola po učeniku.
U zaključku, Srbija se suočava s brojnim izazovima, ali i sa prilikama za dalje jačanje svoje privrede. Uz odgovarajuće mere i reforme, postoji potencijal za postizanje održivog rasta i napredak ka članstvu u EU.
