Iako se partnerstva obično zamišljaju kao timski rad, sve je očiglednije da u mnogim savremenim vezama žene povlače najveći teret. One postaju domaćice, menadžerke života svojih partnera, kao i podrška koja nikada ne posustaje, često bez imalo zahvalnosti. Ovaj nerazmerni odnos doveo je do pojma „mankeeping“, koji se u poslednje vreme sve više koristi na društvenim mrežama.
„Mankeeping“ se odnosi na trend u kojem žene preispituju svoje veze, partnere i koncept emotivne bliskosti, često zaključujući da je za njih jednostavnije i zdravije da ostanu same. Ovaj termin skovali su istraživači sa Univerziteta Stenford, psihološkinja Anđelika Ferara i sociolog Dilan P. Vergara, kako bi opisali nevidljivi rad koji žene obavljaju za svoje partnere. To nije samo kuvanje ili sređivanje doma, već i briga o emocijama partnera, organizovanje društvenih obaveza, kupovina poklona umesto njih, zakazivanje lekarskih pregleda i podsećanje na sve ono što bi odrasla osoba trebala sama da obavlja.
U praksi, „mankeeping“ izgleda kao stalno podučavanje, vođenje, smirivanje i preuzimanje odgovornosti, uz minimalnu zahvalnost i još manju reciprocitetnu brigu. Mnoge žene se osećaju kao „učiteljice“ ili „mame“, a ne kao ravnopravne partnerke, što vodi do emocionalnog iscrpljivanja.
Fenomen „mankeepinga“ usko je povezan sa onim što stručnjaci nazivaju epidemijom muške usamljenosti. Kako muškarci imaju sve manje bliskih prijateljstava, sav teret emocionalne podrške prebacuju na svoje partnere. Očekuju od njih da budu i partnerke i savetnice, i najbolji prijatelji, ali i emocionalne terapeutske tačke. Ferara objašnjava da žene u takvim vezama neretko postaju odgovorne za „socijalizaciju“ partnera, učeći ih komunikaciji, empatiji i negovanju prijateljstava, što predstavlja dodatni mentalni teret.
Ovaj trend je izazvao da mnoge žene, posebno mlađe generacije, odustaju od veza. Nakon što je naučni rad objavljen, društvene mreže su preplavile ispovesti žena koje su shvatile da su godinama bile „emocionalni servis“ svojim partnerima i da više ne žele takvu ulogu. Statistike to potvrđuju: u Sjedinjenim Američkim Državama samo 38% slobodnih žena želi vezu, dok je među muškarcima taj broj 61%. U Velikoj Britaniji, 76% samaca priznaje da u proteklih godinu dana nije ni pokušalo da pronađe partnera.
Žene otvoreno ističu da im je ljubav lepša kada nije na sopstveni račun, i radije biraju samoću nego emotivni rad koji ih iscrpljuje. Ovaj fenomen može se posmatrati kao znak promene u društvenim normama, gde žene sve više prepoznaju svoje vrednosti i prave prioritete.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje šta će dalje biti sa romantičnim vezama u budućnosti. Hoće li se muškarci prilagoditi i preuzeti više odgovornosti, ili će se trend „mankeepinga“ nastaviti? Žene sve više shvataju da su njihovi emocionalni resursi dragoceni i da ih ne žele trošiti na odnose koji im ne donose zadovoljstvo.
Sve u svemu, fenomen „mankeeping“ otvara važne diskusije o ravnoteži u vezama, očekivanjima i emocionalnom zdravlju. Dok se žene sve više osnažuju da biraju samoću ili zdravije odnose, muškarci će morati da se suoče sa izazovima svojih emocionalnih potreba i preuzmu odgovornost za svoje živote. Ova promena može biti ključna za buduće generacije, koje će možda imati drugačiji pristup ljubavi i partnerstvima.
