U noći između 14. i 15. juna 2026. godine, Rusija je izvela jedan od najmasovnijih kombinovanih napada dronovima i raketama na Ukrajinu od početka rata, s posebnim fokusom na Kijev. Prema podacima ukrajinskog vazduhoplovstva, lansirano je oko 611 dronova i 70 raketa. Ovaj napad rezultirao je velikim požarom na krovu Uspenskog sabora unutar Kijevo-pečerske lavre, jednog od najvažnijih verskih i kulturnih spomenika ne samo Ukrajine, već i celog hrišćanskog sveta.
Kijevo-pečerska lavra je deo UNESCO-ve svetske baštine od 1990. godine. Vatrogasne jedinice su se satima borile sa plamenom koji je zahvatio stotine kvadratnih metara krova, a šteta je već sada opisana kao ozbiljna i potencijalno katastrofalna za ovaj vekovima stari kompleks. Dramatične slike požara brzo su obišle svet zahvaljujući društvenim mrežama i medijima.
Gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko, i šef kijevske vojne administracije, Timur Tkačenko, potvrdili su da je kompleks lavre direktno pogođen napadom, uz značajna oštećenja na drugim delovima grada. Ukrajinske vlasti optužuju Rusiju za namerno gađanje ove svetinje, ističući da je to simboličan udar na ukrajinski identitet i hrišćansko nasleđe. U napadu je poginulo najmanje četiri osobe, više od 20 je povređeno, a oko 140.000 domaćinstava ostalo je bez električne energije zbog oštećenja infrastrukture.
Ovo nije prvi put da lavra strada u ratu, ali jeste jedan od najtežih incidenata od Drugog svetskog rata. Tokom gašenja vatre, evakuisane su dragocene relikvije i ikone, što je sprečilo još veće gubitke. Prve reakcije iz Ukrajine su bile oštre, a predsednik Volodimir Zelenski nazvao je napad „udarom na hrišćansku zajednicu i kulturno nasleđe čovečanstva“.
Premijerka Julija Sviridenko je na društvenoj mreži X istakla da je napad na lavru deo opsežnog napada na Kijev i Harkov. Ministar spoljnih poslova Ukrajine, Andrij Sibiha, najavio je hitno pokretanje procedura u UNESCO-u i drugim međunarodnim telima. Sibiha je dodao da takav udar na Kijevo-pečersku lavru, kao jednog od najvećih svetih mesta hrišćanstva, zauvek upisuje Putina na listu najgorih varvara u istoriji.
Ministarstvo odbrane Rusije je, s druge strane, izjavilo da je lavra pogođena raketnim sistemom protivvazdušne odbrane „Patriot“ američke proizvodnje, sugerišući da je jedan od razloga za to moglo biti slanje tih raketa Ukrajini kojima je istekao rok korišćenja.
Međunarodne reakcije na napad nisu izostale. Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je napad na UNESCO lokaciju, naglašavajući da ništa ne može opravdati ovaj napad na univerzalno nasleđe. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, takođe je komentarisala napad, ističući da Rusija samo pokazuje svoj interes za nasilje i uništenje.
Kijevo-pečerska lavra, poznata i kao Manastir pećina, osnovana je 1051. godine i predstavlja jedan od najstarijih i najvažnijih pravoslavnih manastira u istočnoj Evropi. Tokom svoje istorije, lavra je preživela brojne katastrofe, uključujući invazije, požare i ratove, a posebno teška oštećenja pretrpela je tokom Drugog svetskog rata. Obnovljena je tek u nezavisnoj Ukrajini, a UNESCO ju je 1990. godine uvrstio na listu svetske baštine, priznajući njen univerzalni značaj.
U svetlu ovog napada, pozivi na međunarodnu solidarnost i zaštitu kulturnog nasleđa postaju sve intenzivniji. Ukrajina se nada da će međunarodna zajednica reagovati odlučno i pomoći u očuvanju ovog duhovnog blaga koje ima značaj ne samo za Ukrajinu, već i za celokupno čovečanstvo.
