Kontroverzni zakon o deportaciji koji je Finskoj omogućio da odbije tražioce azila sa svoje granice sa Rusijom stupio je na snagu, uprkos kritikama organizacija za zaštitu ljudskih prava. Novi zakon, predložen od strane desničarske vlade i usvojen većinom poslanika, ima za cilj da se nosi sa ruskom „veponizacijom“ migracije, kako je nazvao premijer Peteri Orpo.
Finska tvrdi da je suočena sa povećanim brojem tražilaca azila sa Bliskog istoka i Afrike, za koje krivi Moskvu. U aprilu je Finska zatvorila granicu sa Rusijom dugu 1.340 kilometara na neodređeno vreme.
Prema novom zakonu o deportaciji, u slučaju vanrednog stanja, grančari bi mogli blokirati ulazak tražilaca azila i oduzeti im pravo na žalbu. Slični zakoni su usvojeni u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji nakon što je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko „orkestrirao“ migracionu krizu.
Grupa za ljudska prava kritikovala je ovaj zakon, tvrdeći da je u suprotnosti sa finskim ustavom, međunarodnim obavezama i zakonima EU. Kritike su upućene i zbog omogućavanja odbijanja tražilaca azila preko granice, što je suprotno međunarodnom pravu.
Istraživači su naveli da finski vlada nije dokazala da porast broja tražilaca azila predstavlja bezbednosnu pretnju zemlji. Predsednik Finske, Aleksandar Stub, izjavio je da zakon ima podršku drugih zemalja EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen iznela je zabrinutost zbog ruske manipulacije migracijom i predložila povećanje broja evropskih graničnih i obalskih straža. Komisija će analizirati finski zakon da vidi da li je u skladu sa pravom EU.
