Svaki vlasnik psa poznaje onaj trenutak kada njegov ljubimac stane usred šetnje i ne želi da se pomeri, kao da je ukovan u mestu. Ovo ponašanje može biti simpatično kada je reč o malim psima, ali postaje ozbiljna situacija kada imate većeg psa poput doga ili bernardinca.
Iako se na prvi pogled može činiti kao tvrdoglavost, stručnjaci za ponašanje pasa ističu da ovakvo ponašanje često ima dublje značenje. To je oblik komunikacije – pas vam poručuje nešto važno. Moguće je da je uplašen, umoran, zbunjen ili jednostavno ne želi da se vrati kući. Da biste razumeli svog ljubimca, potrebno je naučiti kako da čitate govor njegovog tela.
Prema rečima dresera i veterinarskih biheviorista, ovakvo ponašanje nije neuobičajeno i može se javiti povremeno kod većine pasa. Pas može naglo stati, sesti ili čak leći i praviti se da je „mrtav“. Iako to može izgledati kao obična tvrdoglavost, često se radi o reakciji na neki spoljašnji stimulans ili emotivni stres.
U trenucima kada pas pokazuje ovakvo ponašanje, on pokušava da se izbori sa nečim što mu smeta. Vlasnici treba da obrate pažnju na okolinu i da prepoznaju uzrok tog ponašanja. Ako pas stoji i gleda u jednom pravcu, verovatno je nešto video ili čuo što ga plaši. S druge strane, ako sedi i ne želi da se pomeri, moguće je da je preumoran ili se ne oseća dobro.
Najčešći razlozi zbog kojih pas odbija da se pomeri uključuju strah ili nelagodnost izazvanu bukom, automobilima ili nepoznatim ljudima i životinjama. Takođe, bol ili umor mogu biti uzroci, naročito ako pas ima problema sa šapom ili artritisom. Zbunjenost ili stres, posebno kod starijih pasa, takođe mogu dovesti do ovakvog ponašanja.
Razumevanje uzroka je ključno. Vlasnici ne bi trebali da vuku, grde ili forsiraju svog ljubimca. Umesto toga, treba mu pomoći da prevaziđe trenutak straha ili nelagodnosti, uz strpljenje i blagi ton. Kada pas ne želi da napusti zabavu, to ne znači da je kraj. Prvo, pokušajte ga ohrabriti vedrim tonom glasa, jer psi veoma dobro reaguju na emocije svojih vlasnika.
Uzmite omiljenu poslasticu i pokušajte da ga namamite nekoliko koraka napred. Ako to ne uspe, pokušajte da ga zainteresujete za neku aktivnost ili trik koji voli. Često će i samo posmatranje drugog psa koji hoda biti dovoljno podsticajno.
U slučaju da pas i dalje odbija da se pokrene, obratite pažnju na to da li šepa, liže šapu ili deluje uplašeno – to su signali koji ukazuju na to da bi trebalo posetiti veterinara. U svakom slučaju, važno je ostati smiren i strpljiv, razumevajući da psi komuniciraju na svoj način i da im je potrebna podrška u trenucima stresa ili nelagode.
U zaključku, ponašanje pasa tokom šetnje može biti rezultat različitih emocija i fizičkih stanja. Razumevanje ovih signala može pomoći vlasnicima da bolje komuniciraju sa svojim ljubimcima i pruže im potrebnu podršku. Strpljenje i pažnja su ključni za prevazilaženje ovakvih situacija, čime se jača veza između psa i vlasnika.
