U trenutku kada se vaš raspored promeni, bilo da je reč o novom poslu, dužem radnom vremenu ili dodatnim obavezama, često poslednji na listi prioriteta postane vaš pas. Umesto da uživa u svakodnevnim rutinskim aktivnostima, ljubimac se može suočiti sa stresom i anksioznošću, što se često manifestuje kroz promene u ponašanju.
Kada vlasnici primete promene u ponašanju svojih ljubimaca, često se javljaju komentari poput „Postao je nemoguć“ ili „Nikad nije bio ovakav“. Međutim, ono što se može doživeti kao bezobrazluk ili inat u stvarnosti je pas koji se bori sa destabilizacijom svoje svakodnevice. Psi su stvoreni da žive u rutini, gde vreme ustajanja, šetnje, obroka i igre stvara osećaj reda. Kada se ta rutina poremeti, pas može da reaguje na različite načine.
U situacijama kada se vlasnici duže zadrže na poslu ili preskoče zajedničke aktivnosti, pas često pojačava ponašanja koja mu pružaju osećaj kontrole. To može uključivati praćenje vlasnika iz sobe u sobu, reagovanje na svaki put kada uzmu ključeve ili obuju cipele, pa čak i uznemireno cviljenje kada dođe do promene u svakodnevnim aktivnostima. Ova ponašanja nisu izraz prkosa, već pokušaj psa da razume i spreči promene koje mu deluju preplavljujuće.
Kada se radno vreme produži, kvalitet zajedničkog vremena drastično opada. Šetnje postaju kraće, igra se često preskoči, a treninzi se odlažu. Međutim, energija koju pas akumulira tokom dana ne nestaje sama od sebe; ona mora da pronađe izlaz. U nedostatku fizičke aktivnosti i mentalne stimulacije, pas može da ispolji svoje frustracije kroz destruktivno ponašanje, poput žvakanja nameštaja ili kopanja po jastucima. Ono što vlasnici često vide kao haos, zapravo je višak neispražnjene energije koja se mora osloboditi.
Šetnja za psa nije samo biološka potreba; ona je i psihološki ventil. Kroz mirise, interakciju i kretanje, pas reguliše svoj stres. U situacijama kada šetnje postanu kraće, pas ostaje bez mogućnosti da se oslobodi nagomilanih emocija, što može dovesti do intenzivnijeg i upadljivijeg ponašanja.
Mentalna stimulacija igra ključnu ulogu u dobrobiti pasa. Kratki treninzi, igra njuškanja ili čak jednostavne vežbe poslušnosti mogu značajno smanjiti napetost i pomoći psu da se oseća bolje. Kada se ove aktivnosti uklone iz svakodnevnog života, pas postaje frustriran i nesrećan, što dodatno pojačava problem i može dovesti do ozbiljnijih ponašajnih problema.
Zbog svega ovoga, važno je da vlasnici pasa pronađu načine da se prilagode promenama u svom rasporedu kako bi obezbedili da njihovi ljubimci dobiju potrebnu pažnju i aktivnost. To može uključivati planiranje šetnji ujutru pre posla ili angažovanje prijatelja ili profesionalnog šetača pasa koji će obezbediti da pas dobije potrebnu fizičku aktivnost dok je vlasnik zauzet.
Takođe, vlasnici bi trebali biti svesni promena u ponašanju svojih pasa i reagovati na odgovarajući način, umesto da ih kažnjavaju ili kritikuju. Razumevanje pasje psihologije i potreba može pomoći u izgradnji jače veze između vlasnika i ljubimca, a istovremeno omogućiti psu da se oseća sigurno i stabilno u svom okruženju. U svetu u kojem se rasporedi često menjaju, briga o psima i njihovo razumevanje postaje sve važnija.
U konačnici, psi su naši verni pratioci koji zaslužuju našu pažnju i razumevanje, posebno u trenucima kada im je najpotrebnije.
