Gradske vlasti Tokija nedavno su objavile video generisan uz pomoć veštačke inteligencije koji prikazuje moguće posledice erupcije ugašenog vulkana Fudži na japansku prestonicu. Ovaj inovativni pristup predstavlja prvi put da se veštačka inteligencija koristi za bolje razumevanje potencijalnih rizika od erupcije i kako bi se građani podstakli na pripremu za vanredne situacije.
Prema procenama, ako dođe do erupcije, pepeo bi mogao početi da pada na Tokio već jedan do dva sata nakon eksplozije, a na tlu bi se moglo nagomilati između dva i deset centimetara. Tokom poslednje erupcije Fudžija 1707. godine, eksplozija i padavine pepela trajale su dva nedelje, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije.
Vulkanski pepeo, kako se navodi u videu, sastoji se od sitnih, oštrih čestica koje predstavljaju brojne rizike po zdravlje i društvo. Očekuje se da bi erupcija mogla izazvati ogromnu štetu u Tokiju, iako je Fudži udaljen oko 100 kilometara od grada. Vetar lako raznosi vulkanski materijal, a pepeo se ne uklanja sam od sebe, već ga je potrebno fizički ukloniti. Kada pokisne, pepeo se stvrdnjava i može provoditi struju, što dodatno komplikuje situaciju.
Video takođe upozorava na ozbiljne posledice po saobraćaj u Tokiju. Pepeo bi mogao potpuno da zaustavi javni prevoz, uključujući vozove i avione, jer bi se nagomilavao na železničkim prugama i pistama. Vidljivost bi se značajno smanjila, a postojali bi i povećani rizici od proklizavanja vozila na pokrivenim kolovozima. Smatra se da bi dvotočkaši mogli imati ozbiljne poteškoće u vožnji već pri nagomilavanju pepela od više od 10 cm u suvim uslovima, ili više od tri centimetra po kiši.
Erupcija bi takođe mogla dovesti do obustave javnog prevoza, što bi značilo da bi mnogi ljudi ostali blokirani, slično situaciji nakon zemljotresa i cunamija iz marta 2011. godine. Građanima se savetuju zalihe hrane za tri dana ili više, kako bi se pripremili za moguće prekide u snabdevanju, jer bi prodavnice mogle ostati bez namirnica.
U slučaju kiše, mokar pepeo bi mogao izazvati masovne nestanke struje i probleme u telekomunikacijama, jer bi se nagomilavao na antenama i električnim vodovima širom grada. Da bi se ublažili štetni efekti po zdravlje, preporučuje se nošenje maski i zaštitnih naočara prilikom izlaska napolje, jer pepeo može izazvati iritaciju očiju i probleme sa disajnim putevima, naročito kod osoba sa postojećim zdravstvenim problemima poput astme.
Narator u videu naglašava važnost pripreme, ističući: „Pošto ne znamo kada će Fudži eruptirati i prekriti nas vulkanskim pepelom, moramo se naoružati činjenicama i pripremiti za katastrofu u svakodnevnom životu kako bismo zaštitili sebe i svoje najbliže.“ Ova poruka ima za cilj da podstakne građane Tokija na razmišljanje o vlastitoj bezbednosti i važnosti pripreme za ovakve potencijalne vanredne situacije.
U svetlu ovih informacija, jasna je potreba za edukacijom i podizanjem svesti među građanima o potencijalnim rizicima koje donosi erupcija vulkana Fudži. Gradske vlasti Tokija nastoje da se obezbede potrebne mere i resursi kako bi se građani što bolje pripremili za moguće izazove. Upotreba veštačke inteligencije u ovom kontekstu može se smatrati revolucionarnim korakom ka unapređenju strategija zaštite i prevencije.
