Izborni dan 5. novembra u Sjedinjenim Američkim Državama se približava, a očekuje se da će biti veoma intenzivan. Sa nekoliko stotina hiljada birača u nekolici nepredvidivih kolebljivih država, ovi izbori će igrati glavnu ulogu u odlučivanju ko će pobediti. Kandidati Donald Tramp i Kamala Haris će se boriti za 270 glasova kolegijuma izbornika, potrebnih za pobedu, ali u slučaju da izborna trka bude izjednačena, šta se tada dešava?
U američkom sistemu, birači zapravo ne glasaju direktno za predsednika i potpredsednika, već za elektore, članove kolegijuma izbornika. Svaka država ima određeni broj elektora u zavisnosti od populacije, a ukupan broj elektora koji čine Kolegijum izbornika je 538. Za pobedu na izborima, kandidat mora dobiti više od polovine, odnosno 270 glasova.
Ukoliko nijedan kandidat ne dobije potrebnih 270 glasova, odluku o sledećem predsedniku i potpredsedniku donosi Predstavnički dom na kontingentnim izborima. Na tim izborima, svaka država ima jedan kolektivni glas, a kandidat koji dobije 26 ili više glasova postaje predsednik. Potpredsednika bira Senat, gde svaka država ima jednak broj glasova.
Do kontingentnih izbora može doći ako izborna trka bude izjednačena, a odluka se donosi pre inauguracije 20. januara. U istoriji Sjedinjenih Američkih Država, do sada je došlo do samo dva izjednačena rezultata na izborima za predsednika.
Na četvrtim izborima 1800. godine, rezultat je bio haotičan pa su SAD morale da promene sopstvena pravila. Drugi izjednačeni rezultat desio se 1825. godine, kada je Kongres izabrao Džona Kvinsija Adamsa za predsednika, iako je Endru Džekson imao veću popularnost među biračima.
Kontingentni izbori su, dakle, deo složenog sistema glasanja u Sjedinjenim Američkim Državama, koji omogućava mogućnost izjednačenih rezultata i ponekad nekonvencionalnih izbora. Sa izbornim danom 5. novembra sve bliže, ostaje nam da vidimo kako će se ove izborevne kolebave situacije rešiti u praksi.
