Iako se prvomajski praznici često povezuju sa boravkom u prirodi i roštiljanjem, ovaj dan nas podseća na borbu radnika za svoja prava. U današnje vreme, povrede prava zaposlenih su često vezane za neisplaćene zarade i druge naknade iz radnog odnosa. Mnogi radnici se suočavaju sa situacijama nepotpunog obračuna zarade, izostankom isplate prekovremenog rada, kao i neisplaćivanjem bonusa i ugovorenih naknada.
Tamara Radojčić, advokat, objašnjava da se često dešava da poslodavci kasne sa isplatama zarada ili ih uopšte ne isplaćuju. Pored toga, radnici su često prijavljeni na minimalac, dok ostatak zarade dobijaju „na crno“, što predstavlja ozbiljno kršenje zakona. Radojčić ističe da zarada predstavlja naknadu za vreme provedeno na poslu, koja uključuje osnovnu platu, ali i uvećanja za posebne režime rada, kao što su noćni rad ili rad za vreme praznika.
Poslodavci su zakonski obavezni da isplaćuju zarade najmanje jednom mesečno i da prilikom isplate dostavljaju obračunski listić. Ovaj listić je ključan jer pokazuje kako je obračunata plata, uključujući uplate poreza i doprinosa, i mora sadržati iznos neto plate. U praksi, međutim, često se dešava da obračunski listić nije dostavljen, što dodatno otežava situaciju zaposlenih.
U slučaju da zarada ne bude isplaćena ili ako zaposleni ne primi obračunski listić, on bi trebao da se obrati inspekciji rada ili da angažuje advokata. Pre toga, preporučuje se da se zaposleni prvo obrati poslodavcu i pita za razloge kašnjenja. Radojčić naglašava da obračunski listić ima svojstvo verodostojne isprave, što znači da zaposleni može odmah pokrenuti postupak izvršenja svojih potraživanja bez prethodnog vođenja parničnog postupka.
Kada zaposleni angažuje advokata, obično se prvo piše opomena pred utuženje kako bi se pokušalo rešiti spor mirnim putem. Ako to nije moguće, advokat može napisati predlog za izvršenje ako zaposleni ima obračunski listić, ili će morati da se obrati sudu ukoliko ga nema. Sud će zatim doneti rešenje o izvršenju, a izvršitelj će sprovesti naplatu potraživanja, pre svega blokiranjem računa poslodavca i drugim merama ukoliko je potrebno.
Neki poslodavci kasne sa isplatama zarada zbog nelikvidnosti ili blokiranih računa, dok drugi jednostavno žele da izbegnu obaveze plaćanja. Radojčić savetuje da je uvek bolje pokušati mirnim putem pre nego što se pređe na pravne mere. Zakon o radu predviđa mogućnost medijacije, a ako to nije moguće, najbolje je obratiti se advokatu ili inspekciji rada.
U zaključku, iako je prvomajski praznik simbol borbe radnika, važno je da se zaposleni i dalje bore za svoja prava. Neisplaćene zarade i nesigurnost u vezi sa radnim pravima ostaju veliki problemi na tržištu rada. Zaposleni treba da budu svesni svojih prava i mogućnosti koje imaju da ih zaštite, a poslodavci bi trebali da preuzmu odgovornost za isplatu zarada i poštovanje zakonskih obaveza. Samo tako se može obezbediti pravična i stabilna radna sredina.
