Tokom svog života, Nikola Tesla je pokazivao izuzetne osobine, a među njima se isticala i hrišćanska vrlina milosrđa. Brojne zahvalnice, diplome i spomenice udruženja kojima je pomagao svedoče o njegovoj velikodušnosti. Jedan od primera je Udruženje četnika, koje je Tesli dodelilo spomenicu kao svom darodavcu. Takođe, Tesla je donirao i „Srbadiji u Gracu”, a iz izveštaja Srpskog akademskog društva „Srbadija” iz decembra 1892. godine saznajemo da je poklonio dve svoje elektro-tehničke rasprave, potpisane rečima „Srbadiji u Gracu, bivši član N. Tesla.” Ovim gestom je potvrdio svoje vezanosti za srpsku kulturu i tradiciju.
Iako kao student nije uspeo da dobije stipendiju od Matice srpske, Tesla je ostao vezan za ovu instituciju. Godine 1902. postao je njen član i nastavio da je pomaže. U istoj godini, zajedno sa svojim ujakom Nikolajem Mandićem i Mihailom Pupinom, uplatio je članarinu. Iako su kao stranci bili upisani kao priložnici, njihova posvećenost Matici srpskoj bila je neupitna. Tokom stogodišnjice postojanja Matice 1926. godine, Tesla, Pupin i Milanković postali su počasni članovi, čime je potvrđena njihova uloga u srpskoj nauci i kulturi.
U KALENDARU Matice srpske za 1903. godinu objavljen je tekst u kojem se ističe kako je Tesla jedan od najvećih umova u elektrotehničkoj nauci. Njegova posvećenost nauci nije umanjila njegovu vezanost za srpstvo, što je pokazao članstvom u Matice i Srpskoj književnoj zadruzi. Poređenja radi, savremeni ljudi često zaboravljaju na svoje dužnosti prema srpskim institucijama, dok je Tesla, uprkos velikim uspesima u inostranstvu, ostao svestan svojih korena i obaveza prema narodu.
Tesla je bio uzor humanosti i podrške svojoj zajednici. Pored Matice, pomagao je i međunarodnim organizacijama, kao što je Crveni krst, za koji je imao duboko poštovanje. Njegova posvećenost humanitarnim akcijama bila je očigledna i svedočila je o njegovom karakteru. Na sam svoj rođendan 11. jula 1936. godine, Tesla je postao počasni građanin Novog Sada, gde je Gradsko veće jednoglasno odobrilo donaciju za Institut Nikole Tesle u Beogradu.
Tokom svoje karijere, Tesla je često bio nagrađivan i priznavan. Na njegov sedamdeseti rođendan, Matica je organizovala akademiju u njegovu čast, a iste godine su Beogradski i Zagrebački univerziteti proglasili Teslu počasnim doktorom. Deset godina kasnije, obeležena je i Teslina osamdeseta godišnjica, ponovo uz prisustvo Matice srpske.
Međutim, plan koji je Matica imala da objavi Teslinu autobiografiju nije se ostvario, jer su se ispostavilo da to nije bila celovita autobiografija, već niz članaka koje je Tesla objavio. Umesto toga, 1927. godine, objavljena je knjiga „Nikola Tesla, živoš i delo” u kojoj su sabrani njegovi radovi.
U svojoj ličnoj praksi, Tesla je pokazivao određeni vid uzdržanosti. Iako nije živeo liturgijski život, njegovi postupci, kao što je veganska ishrana, podsećaju na pravoslavni post. Tokom svog života, Tesla se trudio da se odupre iskušenjima, kao što je bio slučaj sa kafom i vinom. Njegova sposobnost da se odupre tim zadovoljstvima svedoči o njegovoj disciplini i unutrašnjoj snazi.
U svakom pogledu, Tesla je bio ne samo veliki naučnik, već i čovek od časti i milosrđa. Njegova dela i doprinosi ostavili su dubok trag u srpskoj kulturi i nauci, a njegova posvećenost ljudima i zajednici nastavlja da inspiriše generacije. Njegova sposobnost da ostane povezan sa svojim korenima, čak i kada je postao globalno poznat, čini ga jedinstvenim i izvanrednim likom u istoriji.
