Na ulazu u srpsko selo Glušci, koje se nalazi u opštini Metković u Dubrovačko-neretvanskoj županiji u Hrvatskoj, ponovo su ispisani uvredljivi grafiti sa porukama poput „Srbe na vrbe“ i ustaškim simbolima. Ovi grafiti su primeteni u večernjim satima, a meštani su odlučili da ne prijave slučaj policiji, objašnjavajući da prethodni slični incidenti nisu rezultirali identifikacijom počinilaca, prenosi RTRS.
Ovo nije prvi put da se ovakvi grafiti pojavljuju u ovoj oblasti. Naime, slični uvredljivi natpisi, uključujući poruke kao što su „Ubij Srbina“ i ustaški pozdrav „Za dom spremni“, ispisani su na ulazu u Glušce u septembru prošle godine. Ove poruke su se pojavile pred obeležavanje godišnjice stradanja srpskog stanovništva iz Glušaca, koja se dogodila 1944. godine. Tada je 93 meštana, među kojima su bile i žene i deca, odvedeno u ustaški logor smrti Jasenovac.
Glušci su jedino selo u Hrvatskoj koje isključivo naseljava srpsko stanovništvo, a trenutno u njemu živi oko četrdeset meštana. Ova zajednica se suočava sa kontinuiranim izazovima, s obzirom na to da su ovakvi incidenti postali učestali. Meštani su izrazili zabrinutost zbog ovakvih provokacija, koje ne samo da remete mir u njihovoj svakodnevici, već i podsećaju na bolne trenutke iz prošlosti.
S obzirom na istorijski kontekst, ovi grafiti predstavljaju više od običnog vandalizma. Oni su simbol duboko ukorenjenih predrasuda i netrpeljivosti prema srpskom narodu koji živi u ovom delu Hrvatske. Mnogi meštani osećaju strah i nesigurnost, ne samo zbog grafita, već i zbog opšteg stanja u kojem se nalaze. Iako je Hrvatska postavila ciljeve za pomirenje i izgradnju međunacionalnog poverenja, ovakvi incidenti ukazuju na to da put do istinskog pomirenja još nije okončan.
Graffiti su uvek bili i ostali oblik izražavanja stavova, ali u ovom slučaju, oni predstavljaju povratak u mračne trenutke prošlosti. Ustaški simboli i poruke mržnje podsećaju na vreme kada su mnogi Srbi trpeli progon i zlostavljanje. Za preživele i njihove potomke, svaka nova poruka mržnje predstavlja dodatnu ranu koja se teško leči.
U svetlu ovih događaja, meštani Glušaca pozivaju vlasti da preduzmu odgovarajuće mere kako bi osigurali sigurnost u njihovoj zajednici. Iako su svesni da nije lako pronaći počinioce, oni se nadaju da će policija pokazati veću posvećenost rešavanju ovog problema. Takođe, apeluje se na društvo da se suprotstavi ovakvim pojavama i da se zajednički bori protiv mržnje i netolerancije.
U međuvremenu, meštani Glušaca nastavljaju da žive u strahu, boreći se sa svakodnevnim izazovima, dok se nadaju boljoj budućnosti. Njihova priča je podsećanje na to da se istorija ne sme zaboraviti, ali i da se sadašnji izazovi moraju rešavati kako bi se izgradila zajednica zasnovana na razumevanju i poštovanju.
Dok se društvo suočava s ovim teškim pitanjima, važno je da se svi zajedno posvete izgradnji mira i suživota, a ne mržnje i podela. Grafiti, koji su postali simbol netolerancije, moraju biti prepoznati kao poziv na akciju za sve nas kako bismo stvorili bolje društvo za buduće generacije.
