BEOGRAD – Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta pozvao je srpske studente da odbiju poziv na druženje studenata medicinskih i drugih fakulteta iz regiona „Medicinijadi“, koje se organizuje na plaži Zrće na ostrvu Pagu, blizu nekadašnjih ustaških koncentracionih logora Slana i Metajna. Ova izjava dolazi u povodu obeležavanja godišnjice osnivanja ovih logora, a Linta ističe značaj sećanja na stradanje srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata.
Linta je podsetio na istorijske činjenice vezane za logore Slana i Metajna, koji su osnovani 24. juna 1941. godine od strane ustaškog režima. Logor Slana bio je namenjen Srbima i Jevrejima, dok je logor u Metajni bio predviđen za žene sa decom. U saopštenju iz Saveza Srba iz regiona naglašava se da su tokom postojanja ovih logora ubijena više od 8.000 ljudi, uključujući decu, žene i muškarce.
Prema Lintinom izlaganju, u noći između 14. i 15. avgusta 1941. godine, nekoliko dana pre zatvaranja logora, zabeleženo je posebno strašno ubistvo najmanje 791 žrtve, prema italijanskim podacima. Ove informacije dodatno naglašavaju težinu i zlo koje su pretrpeli ljudi koji su prošli kroz te logore.
Linta je pozvao mlade ljude da budu svesni ove istorije i da se ne upuštaju u aktivnosti koje bi mogle biti shvaćene kao ignorisanje ili zaboravljanje stradanja svojih predaka. Organizacija „Medicinijada“ na plaži Zrće, koja privlači studente iz različitih delova regiona, postavlja pitanje o tome kako se sećamo prošlosti i kakve poruke šaljemo budućim generacijama.
Ova situacija otvara šira pitanja o identitetu i kolektivnoj memoriji, kao i o tome kako se različite generacije suočavaju sa nasleđem rata. Dok neki smatraju da je važno obeležavati ovakve događaje i čuvati sećanje na žrtve, drugi mogu smatrati da bi se trebalo fokusirati na izgradnju budućnosti bez predrasuda i mržnje.
Na društvenim mrežama, Lintina izjava izazvala je podeljene reakcije. Dok su neki podržali njegov poziv, ističući važnost sećanja na stradale, drugi su komentarisali da bi trebalo da se više fokusiramo na pomirenje i zajedničke vrednosti, umesto na podelu i revizionizam.
Veoma je važno napomenuti da su ovakve teme veoma osetljive i da ih treba tretirati sa poštovanjem i razumevanjem. Istorija je često složena, a sećanje na prošlost može biti bolno, posebno za one koji su direktno pogođeni događajima. U ovom kontekstu, poziv na bojkot može se shvatiti kao način da se izrazi nezadovoljstvo prema organizacijama koje nisu svesne svog istorijskog konteksta ili koje možda ne pokazuju dovoljno poštovanja prema žrtvama.
U svakom slučaju, Linta je jasno ukazao na značaj sećanja i na potrebu da se prošlost ne zaboravi. Njegova poruka studentima ima za cilj da im pomogne da shvate dubinu stradanja i da se bore protiv zaborava, kako bi se osigurala pravda i sećanje na sve one koji su pretrpeli tokom tog mračnog perioda.
U svetlu ovih događaja, važno je da se mladi ljudi aktivno angažuju u istraživanju svoje istorije i da razvijaju kritičko razmišljanje o temama koje se tiču identiteta, nacionalnosti i kolektivne memorije. Samo kroz razumevanje prošlosti možemo izgraditi bolju budućnost, koja će biti zasnovana na poštovanju, toleranciji i dijalogu.
