Dok Srbija i dalje uvozi velike količine povrća, neki domaći proizvođači beleže izuzetne prinose i profit, uz kvalitet koji je daleko iznad uvoznih proizvoda. Na primer, porodica Kanački iz sela Sakule već više od 30 godina uspešno uzgaja beli luk, a ove godine su se odlučili da prošire svoju proizvodnju i na domaći pasulj. Iako se suočavaju sa izazovima, kvalitet njihovog proizvoda i dalje ostaje ključna prednost.
Na površini od oko 1.300 hektara, Srbija godišnje proizvede oko 3.700 tona belog luka. Kanački su ove godine imali izuzetan prinos od 4,5 tone po hektaru. Oduševljeni su otkupnom cenom koja se kreće između 450 i 500 dinara po kilogramu, što je konkurentno ceni kineskog uvoznog luka, ali sa značajno boljim kvalitetom. Đura Kanački ističe da se miris i ukus domaćeg luka ne mogu porediti sa bilo kojim drugim. „Naš luk ima dušu“, dodaje on.
Međutim, situacija sa pasuljem nije tako svetla. Kanački su ove godine zasadili pasulj na 4,5 hektara, ali su vremenske nepogode prepolovile njihov rod. Osim toga, uvoz pasulja iz Kirgistana, koji je jeftiniji zbog nižih troškova rada, dodatno je smanjio cenu domaćeg pasulja za skoro 50% u odnosu na prethodnu godinu. Ivan Kanački naglašava da kvalitet domaćeg pasulja ne može da se dovede u pitanje, ali troškovi proizvodnje ga čine nerazmjerno skupim u poređenju sa uvoznim.
Za uspeh u domaćoj proizvodnji, Kanački ističu da imaju sve potrebne resurse: kvalitetno zemljište, domaći sadni materijal i znanje. „Naš beli luk sadimo od sopstvenog semena već preko 30 godina. Svojom selekcijom došli smo do krupnih glavica“, objašnjava Vesna Kanački. Ova porodica smatra da je ključ uspeha u čistom zemljištu i redovnom održavanju.
Ljubav prema povrtarstvu se u porodici Kanački prenosi s kolena na koleno, a unuci su uključeni u posao. Međutim, proizvođači upozoravaju da bez jače podrške države i većih subvencija, teško će moći da opstanu na konkurentnom tržištu.
Uprkos izazovima, domaći beli luk i pasulj su i dalje isplativiji nego uvozni. Prinos od 4,5 tone po hektaru i cena od 500 dinara po kilogramu može doneti prihod od 2.250.000 dinara po hektaru, dok troškovi proizvodnje iznose između 700.000 i 1.000.000 dinara. To ostavlja profit od preko milion dinara po hektaru, što ovu kulturu čini veoma isplativom.
Pasulj, s druge strane, zbog konkurencije iz inostranstva trenutno nije tako profitabilan, ali u godinama sa dobrim prinosom može doneti zaradu od 300.000 do 500.000 dinara po hektaru. Domaći proizvodi ne samo da su zdraviji i ukusniji, već predstavljaju i odličnu priliku za zaradu uz pravi pristup, dobru agrotehniku i podršku države.
U vremenu kada raste potražnja za lokalnom i organskom hranom, ulaganje u domaću proizvodnju povrća može biti i profitabilno i strateški pametno. Domaći proizvođači, poput Kanačkih, pokazuju da sa pravim znanjem i resursima, Srbija može postati samoodrživa i konkurentna na tržištu hrane, a istovremeno pružiti zdravije opcije potrošačima.
