Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske, Viktor Nuždić, ukazao je na sistematsko omalovažavanje i osporavanje srpskih žrtava tokom ratnih sukoba. On je istakao da podaci o trećini svih masovnih stratišta koja se nalaze na području Podrinja jasno ukazuju na obim zločina koje je srpsko stanovništvo pretrpelo tokom tog perioda.
Nuždić je za agenciju Srna izjavio da su srpska sela u Podrinju bila gotovo opustela tokom Drugog svetskog rata zbog zločina koje su počinile jedinice Crne legije i muslimanske milicije. „Nažalost, ni u drugoj polovini 1992. godine, kao ni u prvim mesecima 1993. srpski narod u Podrinju nije izbegao sličnu sudbinu,“ dodao je on.
Tokom izrade „Atlasa zločina nad Srbima u Odbrambeno-otadžbinskom ratu“, evidentirano je 76 masovnih stratišta gde je stradalo četvoro ili više lica tokom 1992. godine, a od tog broja, 26 stratišta se nalazi u srednjem Podrinju. On je takođe napomenuo dva značajna zločina koja su počinjena početkom 1993. godine, prvo u Kravici, a potom u Skelanima.
„Srpske žrtve se do danas sistematski omalovažavaju i osporavaju. Niko ne osporava da su žrtve bili i drugi narodi, ali potpuno ignorisanje stradanja Srba u Podrinju tokom 1992. i 1993. godine ne može doprineti objektivnom i celovitom razumevanju tragičnih događaja tog perioda, ali ni pomirenju među narodima,“ naglasio je Nuždić.
On je kritikovao bošnjačke političke predstavnike i deo međunarodne zajednice što su se potrudili da ovakav pristup postane praksa. „Naročitu odgovornost snose institucije pravosuđa koje su bile pozvane da donesu pravdu i omoguće pomirenje. Za zločine nad Srbima u celom Podrinju pred Sudom BiH osuđena su samo četiri lica na ukupno 29 godina zatvora. Ovakva presuda jasno šalje poruku o načinu na koji se doživljavaju srpske žrtve,“ istakao je on.
Povodom oslobađajućih presuda Naseru Oriću, kako pred Haškim tribunalom, tako i pred Sudom BiH, Nuždić je rekao da su te presude jasno dale do znanja Srbima da nema pravde za njihovu decu, kao što su Slobodan Stojanović i braća Dimitrijević, niti za pobijene porodice Brane Vučetića, Slavke Matić i Cvjetka Ristića.
„Zbog svega toga, Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica dokumentovao je ove zločine, evidentirao žrtve i prikupio raspoložive fotografije. Za svaku žrtvu opisan je način stradanja, a kroz temeljna istraživanja rekonstruisani su zločini i događaji u kojima su stradali,“ rekao je Nuždić.
Prema njegovim rečima, ova građa, zajedno sa dokumentarnim filmovima u čijoj je izradi Centar aktivno učestvovao, predstavlja trajnu istorijsku vrednost i dokaz o stradanju Srba u Podrinju. „Ne zaboravljamo, i kao i svake godine okupićemo se 5. jula u Bratuncu da odamo počast nevino stradalim Srbima. Ove godine, kao i prethodnih, nažalost ne očekujemo prisustvo predstavnika međunarodne zajednice niti bošnjačkih političara. Tim svojim odsustvom oni ponovo šalju poruku da srpske žrtve za njih ne postoje,“ zaključio je Nuždić.
On je naglasio da će biti upućena poruka da ove žrtve nikada neće biti zaboravljene. „Njihovi životi ugrađeni su u temelje Republike Srpske — jedinog garanta opstanka srpskog naroda na ovim prostorima,“ rekao je Nuždić.
U Bratuncu će 5. jula biti obeležene 33 godine od stradanja srpskog naroda u srednjem Podrinju i Birču, gde je u proteklom ratu ubijeno 3.267 Srba. Taj dan u Republici Srpskoj biće proglašen Danom žalosti, a pomen stradalima služiće patrijarh srpski Porfirije, uz prisustvo najviših zvaničnika Srpske i Srbije.
