Predsednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je danas da će „Srpska kuća“ u Brčkom zauvek nositi taj naziv, bez obzira na protivljenje nekih pojedinaca ili grupa.
Dodik je na društvenoj mreži Iks naglasio da je „Srpska kuća“ simbol srpskog identiteta u ovom gradu, kao i da je to istorijska činjenica. „Tamo gde žive Srbi, gde im Ustav garantuje konstitutivnost, objekti i institucije nosiće predznak ‘srpska’, sviđalo se to nekome ili ne. Tako će biti i u Brčkom“, rekao je Dodik, dodajući da ne vidi šta je sporno u nazivu „Srpska kuća“.
Ova izjava dolazi usred sve većih tenzija u Brčkom, gde je Forum intelektualaca nedavno tražio od lokalnih vlasti da ponište kupovinu zgrade koju je Srpska koristila i nazvala je „Srpska kuća“. Oni tvrde da je zgrada kupljena nelegalno i da su u nju smeštene entitetske institucije bez potrebnih dozvola.
U svom reagovanju, Dodik je istakao da je srpsko ime mnogo starije od svih supervizora koji su pokušavali da utiču na situaciju u ovom delu Bosne i Hercegovine. „To što nekome smeta, njegov je problem i moraće da se nosi s njim. Niko neće zabraniti ni ugasiti srpsko ime“, zaključio je Dodik.
OHR (Ured visokog predstavnika) takođe je reagovao na ovu situaciju, ističući da su potrebni dijalog i saradnja među svim etničkim grupama u Brčkom kako bi se izbegle tenzije. Tema „Srpske kuće“ bila je i predmet razgovora između predsednika SBB-a Fahrudina Radončiča i supervizora za distrikt, Luisa Krišoka.
Brčko je poznato po svojoj multietničkoj strukturi, a ovakvi konflikti često dovode do podela među različitim zajednicama. Srbi, Bošnjaci i Hrvati žive u ovom gradu i svaka etnička grupa ima svoje institucije i simbole. „Srpska kuća“ je samo jedan od mnogih primera kako se identitet i nacionalni simboli koriste u političkim borbama.
Reakcije na Dodikove izjave su bile raznolike. Dok su neki podržali njegov stav, drugi su ga kritikovali, smatrajući da ovakvi potezi dodatno pogoršavaju već napetu situaciju. Mnogi se pitaju kako će se ova situacija razvijati u budućnosti i koje će posledice imati na međunacionalne odnose u Brčkom.
U međuvremenu, vlasti u Brčkom su pod pritiskom da reše ovu situaciju, a lokalni političari pozivaju na mir i dijalog kako bi se izbegle dalje tenzije. Iako su neki od njih podržali Dodika, drugi smatraju da bi trebalo da se pronađe kompromis koji bi omogućio suživot svih zajednica u ovom gradu.
S obzirom na to da je politička klima u Bosni i Hercegovini često nestabilna, ovakvi incidenti mogu imati dugoročne posledice na odnose među narodima. „Srpska kuća“ i dalje ostaje simbol i predmet spora, a pitanje njene budućnosti verovatno će biti u centru pažnje u narednim mesecima.
Kako se situacija bude razvijala, očekuje se da će lokalne vlasti biti pod pritiskom međunarodne zajednice da pronađu rešenje koje će zadovoljiti sve strane i omogućiti mirnu koegzistenciju različitih etničkih grupa u Brčkom.
U svakom slučaju, „Srpska kuća“ ostaje tema koja podeljuje, ali i okuplja ljude, postavljajući pitanja o identitetu, pripadnosti i budućnosti ovog regiona.
