Gubitak roditelja jedan je od najtežih trenutaka u životu, a u Srbiji, uz bol, mnoge porodice moraju da se nose i sa dodatnim teretom – nepisanim pravilima i običajima koje nameće okolina. O tome je govorila jedna Srpkinja na društvenim mrežama, deleći svoje iskustvo nakon smrti oca, a njene reči izazvale su burne reakcije i saosećanje.
Na Reddit-u, ova žena je opisala kako je njen otac preminuo prošle nedelje. Nakon početnog šoka i teškoće da prihvati gubitak, suočila se sa raznim pravilima i običajima koji su joj, kako je navela, otežali proces žaljenja. Prvo što ju je zateklo bila su pravila koja je sugerisala pogrebna služba, poput odvezivanja čvorova i drugih rituala. Izrazila je iritaciju zbog običaja koji su je sprečili da se opusti i žali kako želi.
"Nosimo ga u selo, viđam snajku kako stavlja lavor sa vodom ispod kovčega. Priča mi se o nekim večerama za prvu subotu, a ne znam ni šta to tačno znači. Onda se postavlja pitanje ko će voditi red, stavlja li se crni barjak na kuću, i nema televizije i muzike 40 dana. Već se priča o tome kako se ne ide na proslave sledeće godine", ispričala je.
Ova žena je istakla da je umalo "nastradala" zbog pritiska okoline kada je pomislila da ode do prodavnice u svetloj kapi, jer drugu nije imala kod kuće. "Šta će ljudi reći?!" bila je njena reakcija, što ju je dodatno poremetilo i nateralo da se preispituje.
"Jesam li ja retardirana što mislim da niko ne treba da se meša u to kako ja žalim svog oca?" pitala se. Na kraju, naglasila je da ne razume zašto se od ožalošćenih očekuje da budu tužni godinu dana kako bi dokazali da pate za nekim. "Uopšte ne vidim čemu to", dodala je.
Njena objava izazvala je lavinu komentara saosećanja i podrške od strane drugih korisnika, koji su takođe izražavali nezadovoljstvo prema ovim običajima. Jedna korisnica je napisala: "Uh, alergična sam na te običaje. Budi glas razuma i žali kako želiš. J***š šta će selo da kaže." Druga korisnica je podelila svoje iskustvo sa sahranom bake, naglašavajući kako je i ona bila zbunjena pravilima koja su se očekivala.
Jedan od komentara je bio emotivan i govorio o tome kako je njegovoj baki bilo važno da ne propušta nijednu prigodu za žaljenje. "Sreća pa ne živimo zajedno, pa ni ne zna gde idem ni šta radim", napisao je, naglašavajući koliko je teško živeti pod pritiskom očekivanja.
Ovaj razgovor na društvenim mrežama otvara važno pitanje o tome kako se društvo nosi sa gubitkom i procesom žaljenja. Dok se mnogi osećaju pritisnuti običajima, drugi se bore da pronađu svoj način suočavanja sa tugom. "Treba da nastaviš neki život, a ne da stalno sediš ispred nadgrobnog spomenika", zaključio je jedan od komentara.
Ova priča podseća na to koliko su običaji i očekivanja okoline često teški tereti za one koji se suočavaju sa gubitkom. U svetu gde je svaka osoba jedinstvena, važno je da se prizna pravo svakog pojedinca da žali na svoj način, bez pritiska društva. Gubitak je lično iskustvo i svako ga doživljava na svoj način, bez obzira na to što drugi misle ili očekuju.
