U Sudu BiH danas je počelo suđenje Miroslavu Kraljeviću, načelniku Opštine Vlasenica, optuženom na osnovu odluka visokog predstavnika Valentina Incka. Ove odluke su, koristeći bonska ovlašćenja, izmenile Krivični zakon BiH. Kraljević se tereti za veličanje Radovana Karadžića i Ratka Mladića, što je navodno izazvalo nacionalnu, rasnu i versku mržnju, razdor i netrpeljivost.
Prema informacijama Tužilaštva BiH, Kraljević je 9. marta prošle godine u izjavi za medije veličao osobe pravosnažno osuđene pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Tokom skupa povodom 32. godišnjice pogibije vojnika iz Dervente, iskazao je poštovanje prema Karadžiću i Mladiću, nazivajući ih „slavnim imenima koja treba pominjati“.
Na današnjem pretresu, tužiteljica Suada Pašić ponovila je ključne detalje optužnice, ističući da postoje dokazi u obliku videomaterijala, kao i izjave „uznemirenih svedoka“. Naglasila je da je Kraljević bio svestan da njegove reči mogu izazvati nacionalni razdor i uznemiriti deo stanovništva.
Branilac Kraljevića, advokat Slobodan Cvijetić, je zatražio prekid postupka, navodeći da zakonske odredbe na osnovu kojih se sudi nisu prošle parlamentarnu ni ustavnu proceduru, već su nametnute od strane visokog predstavnika. On je dodao da svako ima pravo da neguje kulturu sećanja i da se radi o proizvoljnim odredbama.
Na ovo je tužiteljica Pašić odgovorila da je Tužilaštvo BiH ranije dostavilo detaljne odgovore na slične prigovore odbrane, objašnjavajući da se zakoni koje donose visoki predstavnici tretiraju kao domaći. Prigovor odbrane odbile su i sudije u sastavu Mirza Đozo, Sena Uzunović i Miroslav Janjić, uz napomenu da su izmene i dopune Krivičnog zakona BiH, koje je doneo visoki predstavnik Valentin Inzko, objavljene u Službenom glasniku BiH. Ustavni sud BiH je u više navrata potvrdio ovlašćenja visokog predstavnika.
Inzko je, koristeći svoja bonska ovlašćenja, nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH koje zabranjuju i kažnjavaju veličanje ratnih zločinaca. Prema ovim izmenama, dodela priznanja, nagrada ili bilo kakvih privilegija osobama osuđenim za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin biće kažnjena zatvorskom kaznom od najmanje tri godine.
Do sada je Sud BiH prvostepeno osudio Miodraga Malića na tri godine zatvora zbog veličanja osoba osuđenih za ratne zločine. Malić je proglašen krivim što je 2. novembra 2022. godine na skupu opozicionih stranaka u Banjaluci izašao na binu sa fotografijama Mladića i Karadžića. Takođe, zbog veličanja Mladića i „opravdavanja genocida“, pravosnažno je osuđen i Vojin Pavlović na tri i po godine zatvora.
Krivičnu prijavu može podneti svako, uključujući bilo kojeg tužioca. U slučaju Kraljevića, prijavu je podnelo bošnjačko udruženje „Žene žrtve rata“. Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koji ukazuju na složenu pravnu situaciju u Bosni i Hercegovini, gde se često prepliću nacionalne tenzije i pravosudni procesi.
Suđenje Kraljeviću predstavlja važan test za pravosudni sistem BiH, kao i za primenu zakona koji se odnose na veličanje ratnih zločinaca. U društvu koje još uvek nosi ožiljke rata, ovakvi slučajevi dodatno komplikuju odnose među različitim etničkim grupama i postavljaju pitanja o slobodi govora i granicama kulturnog sećanja. S obzirom na sve ove aspekte, suđenje Kraljeviću će verovatno izazvati široku pažnju domaće i međunarodne javnosti.
