U laboratoriji smeštenoj u gradiću Felz u austrijskoj pokrajini Tirol, naučnici svakog meseca testiraju oko 100 uzoraka meda pomoću DNK analize, jedne od najmodernijih metoda u borbi protiv sve rasprostranjenijih prevara na tržištu ovog dragocenog proizvoda. Ova tehnologija trenutno se koristi samo u nekoliko laboratorija u Evropi i predstavlja snažno oružje protiv meda razblaženog vodom ili šećernim sirupima, što je suprotno zakonima Evropske unije.
Prema podacima iz perioda 2021-2022, čak 46% meda testiranog na ulazu u EU označeno je kao potencijalno falsifikovano, što predstavlja značajan porast u odnosu na 14% iz razdoblja 2015-2017. Najveći broj sumnjivih pošiljki, čak 74%, stigao je iz Kine, navodi France 24.
Lažni med se sve više pojavljuje i u Srbiji, a država se sa ovim problemom već suočila. „Krenuli smo u borbu protiv falsifikata meda,“ izjavio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je takođe istakao da su rezultati već vidljivi, s obzirom da je cena meda u otkupu porasla.
Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je da će aktuelni konkursi resornog ministarstva biti na snazi do utroška planiranih sredstava i naglasila da je država krenula u oštru borbu protiv falsifikata meda na domaćem tržištu. Ministarstvo privrede raspisalo je programe finansijske podrške za mlade preduzetnike, porodične kompanije i proizvođače meda.
Ove mere deo su šire strategije države u borbi protiv falsifikata meda, koja uključuje angažovanje tržišnih i veterinarskih inspekcija, laboratorijsku analizu uzoraka i sprovođenje adekvatnih sankcija za prekršioce.
Austrijska kompanija Sinsoma, osnovana 2018. godine, specijalizovala se za ovu vrstu testiranja i nudi DNK analize pčelarima po ceni od 94 evra za osnovni test. Analiza može da identifikuje biljne vrste čiji su tragovi ostali u medu, jer pčele tokom sakupljanja nektara ostavljaju biološke tragove iz okoline. Ako se u uzorku pojavi DNK biljaka koje pčele ne posećuju, poput kukuruza ili pirinča, to je jasan znak da je med mešan – odnosno falsifikovan. Pčelari, osim rezultata testa, dobijaju i QR kod koji krajnjim korisnicima pruža uvid u biljni sastav meda, čime se dodatno jača poverenje i transparentnost.
Lažni med ne šteti samo potrošačima, već ozbiljno ugrožava egzistenciju domaćih pčelara koji teško mogu da se takmiče s jeftinim uvoznim proizvodima sumnjivog porekla. „Nemamo nikakve šanse,“ kaže Matijas Kopetski, vlasnik kompanije koja u Beču održava do 350 košnica.
Evropska unija, kao drugi najveći svetski uvoznik meda, donela je prošle godine direktivu kojom se od sredine 2026. godine uvodi obaveza da etiketa mora jasno navesti tačnu zemlju porekla meda. Više neće biti dovoljno da stoji samo: „mešavina meda iz EU i van EU.“ Pčelari se nadaju da će ovo pravilo povećati svest potrošača i pomoći u zaštiti tržišta.
Brisel je formirao i stručnu grupu s mandatom do 2028. godine, kako bi se ujednačile metode za otkrivanje falsifikata i omogućilo bolje praćenje porekla meda – od uvoznika do proizvođača. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ni DNK analiza nije savršena i da je neophodno stalno razvijati i standardizovati metode. „Ako čekamo da metode budu potpuno savršene, prevaranti će nas stalno prestizati,“ upozorava Korina Valinger iz kompanije Sinsoma.
Borba za autentičan med, čini se, tek je počela. U svetu gde su prevaranti sve prisutniji, potreba za pouzdanim metodama provere i zaštite potrošača nikada nije bila važnija.
