Srbija je od maja 2023. godine postala deo jedinstvenog evropskog područja plaćanja u evrima, poznatog kao SEPA (Single Euro Payments Area). Ova promena omogućava svim učesnicima u platnim sistemima Evropskog saveta za plaćanje (EPC) da šalju ili primaju SEPA transfere ka učesnicima iz Srbije. Generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije (UBS), Marina Papadakis, izjavila je da će srpske finansijske institucije, pre svega banke, pristupiti ovim šemama kada za to budu spremne.
Papadakis je naglasila da je najraniji datum kada se očekuje operativna spremnost za pružaoce platnih usluga prema pravilima EPC-a maj 2026. godine. Zbog kompleksnosti celog procesa, tačan datum će biti saopšten naknadno. Upravni odbor UBS-a je odlučio da formira Nacionalnu organizaciju za podršku pridruživanju SEPA (NASO). Ova organizacija će delovati kao nacionalna veza između banaka, kao pružalaca platnih usluga, i Evropskog saveta za plaćanje.
Zadatak NASO će biti da na kratak rok olakša, koordinira i podržava banke, obezbeđujući da se nacionalni akteri usklađuju sa SEPA pravilima i EPC-om. Ključne funkcije koje će NASO obavljati uključuju pružanje informacija i smernica o zahtevima za pridruživanje SEPA, koordinaciju nacionalnih prijava za učešće, saradnju sa EPC-om u ime nacionalnih zainteresovanih strana, kao i promociju SEPA standarda na domaćem nivou.
Papadakis je istakla da je pristupanje SEPA području od izuzetnog strateškog značaja za Srbiju, a bankarski sektor ima odgovoran odnos prema ovom procesu. Međutim, ona je takođe napomenula da je ovo tehnički zahtevan projekat koji banke ne mogu sprovesti same. Bankama koje su deo grupacija biće potrebna aktivna podrška matičnih banaka, dok će banke koje nisu deo velikih grupacija morati da postignu individualne dogovore sa korespondentskim bankama.
Pored toga, potrebna je i intenzivna saradnja sa vendorima koji će implementirati sve zahteve u čitavom bankarskom sektoru. Ovaj proces će staviti veliki pritisak na resurse banaka. U prvoj polovini 2026. godine, banke će se suočiti sa različitim tekućim i budućim aktivnostima koje moraju završiti u propisanim rokovima, kako bi se uskladile sa zakonskim i regulatornim izmenama.
Papadakis je ukazala na izazove s kojima se banke suočavaju, poput usklađivanja sa novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i primene mera za smanjenje kamatnih stopa za određene kategorije korisnika. Svi kapaciteti banaka su trenutno angažovani na blagovremenoj implementaciji niza složenih projekata koji su regulativno obavezni.
Ova transformacija u bankarskom sektoru donosi brojne prednosti za korisnike, uključujući brže i jeftinije međunarodne transfere, kao i povećanu konkurenciju među bankama. Uvođenje SEPA standarda takođe će doprineti boljoj integraciji srpske ekonomije u evropske finansijske tokove.
Uz sve prednosti, Papadakis je naglasila da je važno da se proces implementacije SEPA standarda odvija pažljivo i planski, kako bi se osiguralo da sve banke budu spremne za prelazak na nove šeme. Očekuje se da će se ova promena pozitivno odraziti na celokupno poslovanje banaka i korisnika, kao i na ekonomiju Srbije u celini.
U svetlu svega navedenog, jasno je da je pristupanje SEPA području važan korak za Srbiju, koji zahteva visok nivo saradnje između banaka, regulatornih tela i drugih relevantnih aktera. Ovaj proces će oblikovati budućnost platnih usluga u Srbiji i obezbediti da zemlja bude u koraku sa savremenim evropskim standardima u oblasti bankarstva i finansija.
