Međunarodni monetarni fond (MMF) je danas objavio da je Odbor direktora MMF-a zvanično potvrdio završetak prve revizije aranžmana Instrumenta za koordinaciju politika sa Srbijom. U izveštaju se ističe da će se rast srpske ekonomije, nakon kratkog usporavanja na početku 2025. godine, ponovo ubrzati u 2026. i 2027. godini, dok se procenjuje da će ove godine iznositi 3,0 odsto. MMF predviđa rast realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije od 4,0 procenata u 2026. i 4,5 procenata u 2027. godini.
U izveštaju se navodi da su makroekonomske politike Srbije, koje su razborito sprovedene, doprinele ekonomskoj otpornosti u neizvesnom globalnom okruženju. „Vlasti održavaju fiskalnu disciplinu i sprovode važne strukturne reforme u okviru Instrumenta za koordinaciju politika“, dodaje se u saopštenju. MMF beleži da su se, i pored domaćih i spoljnih neizvesnosti, izgradili snažni mehanizmi zaštite koji pomažu Srbiji da izdrži potencijalne ekonomske šokove.
Stručnjaci upozoravaju da bi dalji napori na sprovođenju reformi za poboljšanje poslovnog okruženja i upravljanja mogli značajno podržati održiv rast Srbije u srednjem roku. Ukupna inflacija se vratila unutar ciljanog opsega Narodne banke Srbije, što je posledica pada cena energije i umerene bazne inflacije. Pozicija monetarne politike se smatra adekvatno restriktivnom.
Uprkos povećanju javnih investicija, fiskalni deficit ostaje pod kontrolom zahvaljujući snažnim prihodima i razumnom upravljanju tekućom potrošnjom. Iako se deficit tekućeg računa povećao zbog većeg uvoza koji podržava javne investicije, međunarodne rezerve ostaju bile obilne. MMF beleži napredak u strukturnim fiskalnim reformama, uključujući jačanje upravljanja javnim finansijama i investicijama.
Međutim, u izveštaju se upozorava na rizike koji bi mogli negativno uticati na izglede rasta. Globalno usporavanje i geoekonomska fragmentacija mogli bi da opterete izvoz i strane direktne investicije. Na domaćem planu, povećane političke tenzije mogle bi narušiti poverenje potrošača i investitora. Ipak, Srbija je dobro pozicionirana da upravlja potencijalnim šokovima, zahvaljujući visokom nivou međunarodnih rezervi, opadajućem javnom dugu, kao i dobro kapitalizovanim i likvidnim bankama.
Gita Gopinat, prvi zamenik generalnog direktora MMF-a, ističe da su razborite makroekonomske politike Srbije i snažno angažovanje sa MMF-om doneli impresivne rezultate. „Rast je bio otporan, a fiskalni i spoljni baferi su ojačani. Srbija je 2024. godine dobila svoj prvi investicioni rejting. U okviru Instrumenta za koordinaciju politika, srpske vlasti su nastavile da se posvećuju zdravim ekonomskim politikama i strukturnim reformama“, naglasila je Gopinat.
Ona je dodala da planirana fiskalna ekspanzija usmerena na investicije može pomoći u ublažavanju kratkoročnog usporavanja i istovremeno podsticati srednjoročni rast. Gopinat je ukazala na važnost održavanja fiskalne discipline i jačanja kapaciteta poreske administracije kako bi se obezbedilo da javni dug ostane na silaznoj putanji.
Izvršni direktori MMF-a su pohvalili razboritu makroekonomsku politiku Srbije i snažnu posvećenost reformama. Takođe, naglasili su važnost održavanja fiskalne discipline i obnove zaštitnih slojeva za šokove, kao i povećanje produktivnosti radi podrške održivijem rastu. Preporučili su da fiskalni deficit bude 3,0 procenata BDP-a ili manje kako bi se omogućila prioritetna investiciona potrošnja.
Direktori su se složili o potrebi za jačanjem kapaciteta poreske administracije i rešavanjem zaostalih obaveza. Uz to, naglasili su važnost reformi u energetskom sektoru koje bi obezbedile stabilno snabdevanje energijom i podržale dekarbonizaciju. Povećanje tarifa za električnu energiju za domaćinstva može pomoći u povraćaju troškova i jačanju finansijske stabilnosti državnih preduzeća.
U svetlu starenja stanovništva, direktori su naglasili potrebu za poboljšanjem mogućnosti zapošljavanja za žene i mlade, kao i za jačanjem poslovnog okruženja kroz unapređenje pravnog okvira i podsticanje inovacija. Kontinuirani napori za smanjenje korupcije su takođe od suštinskog značaja za budući rast i razvoj.
Očekuje se da će se sledeće konsultacije po članu IV sa Republikom Srbijom održati u ciklusu od 24 meseca.
