Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je nakon sastanka ministara Energetske zajednice u Atini da Srbija, u saradnji s drugim zemljama regiona, traži odlaganje primene karbonske takse koja je planirana za početak naplate od 1. januara 2026. godine. Ona je naglasila da je Evropi trebalo 20 godina da razvije sistem oporezivanja emisija, te da bi naglo povećanje poreza na emisije ugljenika na 70 evra po toni bilo neodrživo za srpsku ekonomiju.
Đedović Handanović je na sastanku u Atini izjavila da je Srbija ispunila sve uslove za integraciju sa evropskim tržištem električne energije, ali da bi uvođenje poreza na ugljenik ugrozilo privredu. Prema njenim rečima, Srbija je prva zemlja u regionu koja je spremna za priključenje jedinstvenom tržištu električne energije Evropske unije.
Ona je istakla da je Srbija zadovoljila sve preduslove za ovaj korak, uključujući izmene zakona i uredbi o balansiranju, kao i tehničku spremnost. „Sada je loptica na strani EU institucija, a mi smo svoj domaći zadatak završili“, dodala je ministarka.
Proces verifikacije, koji će uslediti, biće izazov i za Evropsku uniju, s obzirom na to da se prvi put sprovodi za državu koja nije članica EU, a očekuje se da će trajati oko 18 meseci. Đedović Handanović je naglasila važnost nacionalnog, a ne regionalnog oporezivanja emisija ugljenika, čime bi prikupljena sredstva ostala u zemlji i bila uložena u mere energetske efikasnosti i obnovljive izvore energije.
„Važno je da zadržimo konkurentnost naše privrede, a oporezivanje mora biti u funkciji tranzicije – ne njen kamen spoticanja“, poručila je ministarka. Na pitanje o mogućnosti da Srbija ispuni zahteve EU za ubrzano napuštanje fosilnih goriva, Đedović Handanović je istakla da tranzicija mora biti fazna i uravnotežena.
Ona je podsetila da su i druge zemlje, poput Poljske i Češke, najavile da ne mogu da se odreknu uglja pre 2049. godine, te da se Srbija nalazi u sličnoj poziciji. „Moramo obezbediti sigurnost snabdevanja“, rekla je ministarka. Takođe, istakla je da Srbija beleži značajan rast u korišćenju obnovljivih izvora energije, sa povećanjem od čak 85 odsto u odnosu na pre dve i po godine, kao i 15 puta više domaćinstava koja proizvode sopstvenu struju iz solarnih panela.
„To je proces koji će trajati 20 do 25 godina. Ne možemo ugasiti termoelektrane preko noći, već moramo razvijati alternativne kapacitete, uključujući gasne i, u budućnosti, nuklearne elektrane“, naglasila je Đedović Handanović.
Na sastanku u Atini, osim Srbije, svoje pozicije su predstavile i druge zemlje regiona, ukazujući na to da bi nametanje neusklađenih pravila i rokova moglo ugroziti stabilnost energetskog sistema jugoistočne Evrope. Ministarka je naglasila da je važno da se pristupi ozbiljnije ovom pitanju kako bi se obezbedila stabilnost i integracija regiona u energetski prostor Evropske unije.
U svetlu ovih događaja, Srbija se suočava s izazovima kako bi uskladila svoje energetske politike sa zahtevima EU, a da pritom očuva svoju ekonomsku stabilnost i obezbedi energetski sigurnost za svoje građane. Tranzicija ka obnovljivim izvorima energije je neizbežna, ali mora biti pažljivo planirana i izvedena kako bi se izbegle negativne posledice po privredu.
