U svetlu novih globalnih okolnosti, Srbija se suočava sa izazovima u vezi sa snabdevanjem naftom i gasom, kao i potrebom za energetskom diversifikacijom. Trenutna zavisnost od ruskog gasa postavlja pitanje kako će ovaj energent dolaziti u budućnosti, posebno ako Evropska unija odluči da ograniči transport ruskog gasa kroz svoje teritorije. Analitičari ističu da je ključno pitanje ne samo da li Evropa može da funkcioniše bez ruskog gasa, već i kako Srbija može da postigne održivo rešenje kroz političke dogovore.
Energetski ekspert Dušan Vasiljević naglašava da postoje rešenja, ali se mora razmišljati o vremenskom okviru i ceni. „Mi smo sami sebe doveli u ovu situaciju. Srbija nije geopolitički faktor od koga će se svi brinuti, već trpimo posledice tuđih odluka,“ rekao je Vasiljević. Iako Srbija neće odmah ostati bez gasa, neophodno je brzo delovanje kako bi se obezbedila stabilnost.
Zabrana tranzita ruskog gasa preko evropskih zemalja, koja će se postepeno smanjivati do 2028. godine, može imati ozbiljne posledice po Srbiju, ali postoji još vremena da se pronađu alternativni putevi snabdevanja. Srbija je, kako je istakao Vasiljević, prošle godine potpisala ugovor sa Rumunijom o gasovodu, koji bi mogao postati ključna tačka snabdevanja.
Rumunija već proizvodi više gasa nego što joj je potrebno, a planira se otvaranje novog gasnog polja u Crnom moru, što bi moglo doneti dodatne količine. „To bi moglo da se realizuje za dve godine intenzivnog rada,“ rekao je Vasiljević, naglašavajući da Rumunija može biti kratkoročno rešenje za Srbiju.
U vezi s naftom, situacija je još alarmantnija. Vasiljević je ukazao na probleme sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), koja se suočava sa teškim izazovima zbog sankcija i nedostatka novih isporuka nafte. „Rafinerija u Pančevu trenutno koristi rezerve koje su ograničene na tri meseca,“ naglasio je. Mađarska nudi mogućnost prodaje derivata, ali to je skupo i nedovoljno za pokrivanje potreba Srbije.
Analitičar Ivan Miletić se slaže s Vasiljevićem, ističući da je Srbija sama sebe dovela u ovu situaciju. „Ne možemo se žaliti ni na Rusiju ni na EU, već moramo pronaći model za brzo rešenje,“ rekao je. On upozorava da je Janaf prestao da šalje naftu, a pitanje je šta će se desiti kada se zalihe potroše.
Miletić ističe da je Srbija trebala ranije da obrati pažnju na geopolitička kretanja i da je nerealno očekivati promene samo zbog promena u američkoj administraciji. „Očekivati da Vašington i Moskva postanu partneri je nerealno,“ dodao je.
Vasiljević se takođe osvrnuo na vlasništvo Gazproma u Srbiji, ističući da je ključno da Srbija preuzme kontrolu nad svojim energetskim resursima. „Energetika je strateški resurs koji bi svaka država morala da kontroliše,“ naglasio je. On smatra da je Srbija trebala ranije da razmišlja o obnovljivim izvorima energije i diversifikaciji snabdevanja.
U svetlu aktuelnih događanja, analitičari sugerišu da Srbija mora hitno da preispita svoje energetske strategije i pronađe alternativne izvore snabdevanja. „Ako ne budemo brže delovali, može doći do ozbiljnih problema,“ zaključio je Miletić.
S obzirom na trenutne okolnosti, Srbija se nalazi na raskrsnici i mora doneti važne odluke kako bi obezbedila energetsku stabilnost i diversifikaciju u budućnosti.
