Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u razgovoru sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu da je srpska ekonomija ostala otporna uprkos globalnim izazovima. U cilju očuvanja rasta privrede i niskog udelа javnog duga u BDP-u, Mali je istakao da je sledeći korak ekonomske politike Srbije usmeravanje na dalji rast.
Delegacija Ministarstva finansija, na čelu sa ministrom Malim, započela je razgovore sa Misijom MMF-a, koju predvodi Anet Kjobe. Predstavnici MMF-a boraviće u Beogradu do 30. oktobra, a u tom periodu će izvršiti drugu reviziju aktuelnog aranžmana Instrument za koordinaciju politika. Ovo je potvrđeno iz Ministarstva finansija, koje je naglasilo da je prethodno, u junu, okončano prvo razmatranje sprovođenja ovog aranžmana.
Na sastanku su se razmatrali postignuti i zadati ciljevi iz programa, kao i aktuelna makroekonomska kretanja. Ministar Mali je upoznao sagovornike sa najnovijim makroekonomskim pokazateljima, naglašavajući da je srpska ekonomija ostala otporna uprkos globalnim izazovima. On je rekao da je Srbija uspela da zadrži makroekonomsku stabilnost, nizak javni dug i da nastavi sa rastom.
Dalji ciljevi ekonomske politike Srbije uključuju održavanje rasta privrede i niskog udelа javnog duga u BDP-u, kao i poštovanje nivoa deficita budžeta za narednu godinu. Siniša Mali je takođe istakao da je na nedavnom sastanku u Vašingtonu, zamenik direktora MMF-a Bo Li, pohvalio napore Republike Srbije i uspehe u monetarnoj i fiskalnoj politici, uprkos svim izazovima.
Zaključeno je da su do sada, u zadatim vremenskim okvirima, ispunjeni svi ciljevi iz aktuelnog aranžmana, a sada se radi na ciljevima čiji je rok za završetak u narednom periodu. Ispunjeni su ciljevi kao što su jačanje ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi, priprema izveštaja o Planu investicija u sektoru energetike, kao i analize penzionog sistema Srbije, koje su u završnoj fazi.
Prema aktuelnom aranžmanu, fiskalni program je zasnovan na fiskalnom deficitu od najviše tri odsto BDP-a tokom investicionog programa do 2027. godine, a 2,5 odsto BDP-a tokom 2028. i 2029. godine. Ovaj pristup omogućava balansiranje prioriteta javne potrošnje sa fiskalnom disciplinom, čime se dodatno smanjuje javni dug.
Sprovođenje strukturnih reformi i reformi državnih preduzeća, uključujući energetski sektor, pomoći će u ublažavanju fiskalnih rizika. Aranžman Instrument za koordinaciju politika odobren je Republici Srbiji u decembru 2024. godine i trajaće do kraja 2027. godine, odnosno 36 meseci. Ovaj aktuelni program ima savetodavni karakter i ne podrazumeva korišćenje finansijskih sredstava.
U svetlu trenutnih globalnih ekonomskih izazova, srpska vlada nastoji da očuva stabilnost i rast privrede. Siniša Mali je naglasio važnost održavanja niskog javnog duga i postizanja makroekonomske stabilnosti kao temelja za budući razvoj. U tom smislu, saradnja sa MMF-om igra ključnu ulogu u jačanju ekonomskih politika i implementaciji reformi koje će doprineti daljem razvoju Srbije.
U narednom periodu, očekuje se da će rezultati ovih razgovora sa MMF-om dodatno osnažiti poziciju Srbije na međunarodnoj ekonomskoj sceni i stvoriti mogućnosti za privlačenje investicija, što je ključno za održivi ekonomski rast. U tom kontekstu, sprovođenje strukturnih reformi i unapređenje efikasnosti javnog sektora biće prioriteti srpske vlade u narednim godinama.
