Stručnjak za energetiku Gligo Vuković je istakao da odluka Evropske unije o postepenoj obustavi uvoza ruskog gasa ne utiče na tranzit ka trećim zemljama, među kojima je i Srbija. Ova odluka, koja je stupila na snagu početkom godine, zapravo se odnosi na zemlje članice EU, dok Srbija i dalje može da uvozi gas iz Rusije bez ograničenja.
Vuković je u razgovoru za RTS naglasio da Srbija ne treba da se brine zbog ove odluke, jer je njena energetska politika drugačija. Takođe, dodao je da se od Srbije očekuje da postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, kao i da se prilagođava energetskim standardima i politikama zajednice. Ova usklađivanja su ključna za dalji put Srbije ka članstvu u EU.
Na pitanje o mogućnosti daljih podrški iz Brisela, Vuković je izrazio optimizam. On je podsetio da je odmah po izbijanju energetske krize u Srbiji, koja je nastala usled uvođenja sankcija NIS-u (Naftna industrija Srbije), formirana zajednička Radna grupa između EU i Srbije. Ova grupa je podeljena u četiri podgrupe koje se bave različitim aspektima energetske politike i saradnje.
Jedan od ključnih faktora u ovoj situaciji je i činjenica da Srbija ima dugogodišnje energetske veze sa Rusijom. Ove veze su se razvijale decenijama, što čini tranziciju ka alternativnim izvorima energije izazovom. Srbija se trenutno oslanja na ruski gas, koji čini značajan deo njenog energetskog miksa. U svetlu globalnih promena i pritisaka na energetsku bezbednost, Srbija će morati da razmotri diversifikaciju svojih izvora energije.
Diverzifikacija izvora energije je bitna i za smanjenje zavisnosti od jednog dobavljača, što može biti rizično u kontekstu političkih i ekonomskih tenzija. U tom smislu, Srbija istražuje mogućnosti za uvoz gasa iz drugih izvora, uključujući LNG terminale u regionu, kao i moguće projekte sa susednim zemljama. Ove inicijative su deo šire strategije koja ima za cilj povećanje energetske sigurnosti i stabilnosti.
Pored toga, Srbija se suočava i sa izazovima u vezi sa obnovljivim izvorima energije. Kako bi ispunila obaveze prema EU, Srbija mora da poveća udeo obnovljivih izvora u svom energetskom miksu. Ovo uključuje razvoj solarnih i vetroelektrana, što može pomoći u smanjenju emisije ugljen-dioksida i doprineti borbi protiv klimatskih promena.
Tokom poslednjih godina, Srbija je pokazala interesovanje za ulaganje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore, ali je potrebno više konkretnih koraka kako bi se postigli ciljevi. Vlada Srbije je najavila različite mere za podsticanje investicija u ovaj sektor, kao i za unapređenje energetske infrastrukture.
U zaključku, energetska situacija u Srbiji je kompleksna i zahteva pažljivo planiranje i koordinaciju sa međunarodnim partnerima. Odnos Srbije sa EU i njenim zakonodavstvom će biti ključan za budući razvoj energetskog sektora. Srbija mora da pronađe ravnotežu između održavanja dobrih odnosa sa Rusijom i ispunjavanja obaveza prema EU, kako bi osigurala svoju energetsku budućnost. U tom smislu, saradnja sa Evropskom unijom i prilagođavanje energetskih politika postaju od suštinskog značaja za stabilnost i prosperitet Srbije u narednim godinama.
