Srbija nikada ne sme odustati od utvrđivanja istine o napadima na nevine vojnike JNA u Tuzli i Sarajevu, kao i o stradanju srpskog naroda, izjavio je Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona. On je podsetio da su na današnji dan, 15. maja 1992. godine, muslimanske paravojne snage izvršile napad iz zasede na pripadnike JNA, čime su prekršile dogovor o mirnom povlačenju iz Tuzle.
Linta je ukazao na to da Srbija ne sme prestati sa procesuiranjem odgovornih za ratne zločine počinjene nad srpskim narodom, ne samo u Bosni i Hercegovini već i na prostoru bivše Jugoslavije. On je istakao da je napad na pripadnike JNA 15. maja 1992. godine bio kukavički i podmukao, a da je ratni zločin izvršen na Brčanskoj malti u Tuzli. “Ubijena su najmanje 54 vojnika JNA, 78 je ranjeno, dok je 44 vojnika zarobljeno, od kojih su petorica kasnije ubijena, a ostali su mučeni”, naveo je Linta.
Kako je dodao, u pitanju je bio masakr nevinih mladih ljudi koji nisu pružali otpor. Nakon zločina na Brčanskoj malti, sa područja tuzlanske regije izvršeno je sistematsko etničko čišćenje više od 80.000 Srba. „Napad na Tuzlansku kolonu bio je deo ratnog projekta Sarajeva i prekršio je dogovor o mirnom povlačenju JNA sa teritorije BiH do 19. maja 1992. godine“, rekao je Linta, ističući da se ponovio scenario iz Dobrovoljačke ulice u Sarajevu, gde je prvi deo kolone prošao, dok je drugi napadnut iz zasede.
On je naglasio da Bošnjaci taj masakr nad nevinim vojnicima proslavljaju kao „Dan odbrane Tuzle“, dok za taj ratni zločin, kao ni za mnoge druge zločine nad Srbima u BiH, niko nije odgovarao. Pravosuđe BiH, kako je ukazao, nije procesuiralo zločine nad Tuzlanskom kolonom, čime je jasno poslata poruka da je u BiH dozvoljeno ubijanje Srba.
Ova situacija, prema Linti, predstavlja jedan od mnogih dokaza da je pravosuđe BiH u funkciji politike političkog Sarajeva, koja Srbe smatra zločincima i agresorima, dok Bošnjake vidi kao žrtve i oslobodioce. “Ovakav pristup dodatno produbljuje tenzije između naroda i otežava proces pomirenja u regionu”, zaključio je Linta.
S obzirom na istorijski kontekst, napad na Tuzlansku kolonu i druge slične akcije iz rata devedesetih ostavili su duboke ožiljke na društvu, a sećanje na te događaje i dalje izaziva emotivne reakcije kod mnogih. Svake godine, na dan kada se desio napad, organizuju se različite komemoracije i protesti, kako bi se ukazalo na stradanje srpskih vojnika i civila.
Linta je takođe istakao važnost očuvanja sećanja na prošlost, naglašavajući da je istina ključna za budućnost. “Samo kroz istinu i pravdu možemo da izgradimo stabilniji i pravedniji društveni poredak, u kojem će svi narodi imati jednake šanse i pravo na život bez straha”, rekao je.
U tom smislu, mnogi istoričari i aktivisti pozivaju na otvoreni dijalog između različitih zajednica u Bosni i Hercegovini, kako bi se prevazišle predrasude i potražilo zajedničko rešenje za budućnost. Istovremeno, naglašava se potreba za odgovarajućim procesuiranjem ratnih zločina, kako bi se obezbedila pravda za sve žrtve, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.
U poslednje vreme, tema ratnih zločina i pomirenja postaje sve aktuelnija, kako unutar same Bosne i Hercegovine, tako i na međunarodnom planu. Nove inicijative i projekti usmereni su ka pomirenju, ali izazovi ostaju veliki. Mnogi se nadaju da će se kroz zajednički rad i razumevanje, stvoriti uslovi za trajniji mir u ovom delu Balkana.
