Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je posetio Kinu, gde je dobio najviši kineski orden za strance, što je označeno kao simbol čeličnog prijateljstva između Srbije i Kine. Tokom devete posete Kini, Vučić je imao susret sa kineskim liderom Sijem Đinpingom, koji je nazvao „krunom karijere“. Na toj poseti, potpisano je više od 20 dokumenata o bilateralnoj saradnji, obuhvatajući razne oblasti, od privrede do ekologije i tehnološkog razvoja.
Međutim, analitičari postavljaju pitanje kako će ova poseta uticati na Srbiju u kontekstu globalne preraspodele moći, posebno u svetlu odnosa između Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Politolog Igor Novaković iz ISAC fonda naglašava da male države poput Srbije moraju biti oprezne, jer bi se mogle naći u situaciji kada se interesi Pekinga i Vašingtona suprotstave. Srbija, koja teži članstvu u Evropskoj uniji, može se suočiti s izazovima zbog rastuće kineske prisutnosti u Evropi.
S obzirom na to da je Beograd prethodno odustao od saradnje s kompanijom Huavej na razvoju 5G mreže zbog pritisaka Zapada, postavlja se pitanje kako će Brisel reagovati na nove sporazume. Novaković ističe da su potpisani sporazumi pretežno nižeg nivoa koji otvaraju mogućnosti za buduću saradnju, ali i upozorava na potencijalne sukobe interesa sa pravilima EU.
Kina vidi Srbiju kao strateškog partnera u Evropi, posebno nakon što je Mađarska postala manje otvorena za saradnju. U tom kontekstu, Kineski predsednik Siji Đinping je naglasio da bi odnosi između Kine i Srbije trebali da dostignu „nove visine“. Srbija je postala važan partner Kine ne samo u ekonomskom smislu, već i u geopolitičkom kontekstu, s obzirom na to da bi mogla služiti kao uporište za kineske interese u regionu.
Osim ekonomskih sporazuma, tokom posete je potpisan i memorandum o razumevanju koji se tiče globalne bezbednosti. Ovaj dokument predviđa saradnju u okviru Globalne bezbednosne inicijative, koja se fokusira na očuvanje političkih sistema i izbegavanje mešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja. Međutim, postoje kritike da Kina, dok promoviše ovu inicijativu, takođe želi da poveća svoju kontrolu nad globalnim tržištem naoružanja.
U poslednje vreme, Srbija je postala značajan kupac kineskog naoružanja, uključujući dronove i protivvazdušne sisteme, a nedavno je nabavila i supersonične rakete. Iako nije bilo zvaničnih izjava o kupovini naoružanja tokom posete, Vučić je nagovestio mogućnost daljih pregovora o vojnim nabavkama.
Pored toga, Vučić je najavio produbljivanje saradnje u oblasti visokih tehnologija, uključujući izgradnju fabrike humanoidnih robota u Šapcu i saradnju sa kineskim kompanijama koje se bave električnim vozilima. Ova saradnja bi mogla privući pažnju Brisela, jer Evropa nastoji da zaštiti svoju auto-industriju od kineske konkurencije.
Na kraju, dok Srbija nastavlja da jača odnose s Kinom, postoje sumnje o dugoročnim posljedicama takve saradnje na njene ambicije za članstvo u EU i unutrašnje reforme koje su neophodne za integraciju u evropske strukture.
