Stanje u srpskom agraru je na uzletu, što potvrđuju podaci sa 92. međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Iako su neki rezultati ohrabrujući, posebno prodaja skupih poljoprivrednih mašina, stručnjaci naglašavaju da postoji prostor za napredak kako bi se dostigla konkurencija iz razvijenih zemalja. Na sajmu je odmah prodat kombajn vredan 770.000 evra, što ukazuje na postojanje tržišne potražnje, ali i na potrebu za unapređenjem u mnogim segmentima agrara.
U 2024. godini, srpski agrarni izvoz dostigao je vrednost od 5,14 milijardi evra, što predstavlja godišnji rast od 10%. I pored ovih pozitivnih rezultata, segment osiguranja u poljoprivredi ostaje na niskom nivou. Samo 15% obradivih površina u Srbiji je osigurano, dok u zemljama poput Italije, Mađarske i Španije ta pokrivenost iznosi između 45% i 60%. Siniša Pratljačić, predsednik Izvršnog odbora Globos osiguranja, ukazuje na važnost osiguranja useva, posebno u svetlu sve nepredvidivijih klimatskih uslova. Prema njegovim rečima, ako bi se pokrivenost osiguranjem povećala na samo 30%, budžetska izdvajanja za sanaciju šteta bila bi značajno manja.
Razlozi za nisku pokrivenost osiguranjem su kompleksni. Poljoprivrednici često izražavaju nedostatak poverenja u osiguravajuće kuće, a dodatni problemi uključuju nedovoljne državne subvencije i manjak informacija o proizvodima osiguranja. Pratljačić naglašava da je svest o važnosti osiguranja ključno pitanje koje treba rešiti kako bi se poljoprivrednici motivisali da osiguraju svoje useve.
Globos osiguranje, koje je generalni sponzor sajma, planira da nastavi sa ovom praksom i ubuduće. Pratljačić je istakao da kao jedino privatno srpsko osiguravajuće društvo imaju čast da budu generalni sponzor najveće agrarne manifestacije u regionu. Ova saradnja im daje podsticaj da nastave sa svojom misijom i doprinesu razvoju agrara u Srbiji.
Kako bi se povećalo poverenje poljoprivrednika u osiguranje, potrebna je sinergija između države, osiguravača i edukativnih institucija. U Globos osiguranju smatraju da bi unapređenje sistema subvencionisanja premija osiguranja moglo značajno pomoći. Mnoge evropske zemlje već primenjuju uspešne modele pomoći poljoprivrednicima, a stručnjaci smatraju da bi Srbija mogla preuzeti najbolje prakse iz okruženja.
Nemanje Vignjević, direktor prodaje u Globos osiguranju za region Vojvodine, ističe da poljoprivrednici često nemaju poverenje u institucije, što je problem koji treba rešiti. On naglašava da sve osiguravajuće kuće obavljaju svoj posao kvalitetno, ali im je potrebna pomoć države u poboljšanju sistema subvencija. Pozitivni primeri iz zemalja u EU, koje su u blizini, mogli bi poslužiti kao model za unapređenje.
U cilju podizanja svesti o važnosti osiguranja, Globos osiguranje poziva poljoprivrednike da posete njihove poslovnice širom Srbije i upoznaju se sa bogatim portfoliom proizvoda osiguranja. Na evropskom nivou, poljoprivreda godišnje gubi oko 28 milijardi evra zbog klimatskih promena, pri čemu većina štete nije pokrivena osiguranjem. Ekstremni vremenski uslovi, kao što su suše i poplave, već sada utiču na značajan deo poljoprivredne proizvodnje, a procene govore da bi gubici do 2050. mogli narasti do 40 milijardi evra godišnje.
S obzirom na sve te izazove, jasno je da je neophodno raditi na unapređenju sistema osiguranja u srpskoj poljoprivredi kako bi se osigurala veća otpornost i stabilnost sektora. Uloga osiguravajućih društava, uz podršku države i edukaciju poljoprivrednika, može biti ključna za budućnost agrara u Srbiji.
