Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali istakao je na GLOBSEK Tatra samitu 2025. godine, koji okuplja lidere iz srednje i istočne Evrope, da Srbija teži da postane punopravna članica Evropske unije (EU). On je naglasio da bez stabilnog i uravnoteženog energetskog sektora ne može doći do razvoja industrije u Evropi.
Na panelu posvećenom „Industrijskoj renesansi Evrope“, Mali je ukazao na nedostatak jasne strategije EU kada je reč o obezbeđivanju jeftine energije koja je ključna za budući ekonomski rast. „Srbija je kandidat za članstvo, ali se suočavamo sa sličnim izazovima kao i EU, pošto je EU naš glavni trgovinski partner,“ rekao je Mali i dodao da svi u Evropi treba da razmisle o budućnosti i poziciji kontinenta u odnosu na rast drugih regija kao što su Azija, Južna Amerika i Afrika.
Mali je izrazio uverenje da bez stabilnog energetskog sektora nije moguće ostvariti napredak u industriji. Iako srpska ekonomija trenutno dominira sektorom usluga, ministar je ukazao na potrebu za jačanjem industrijske proizvodnje, posebno hemijske industrije koja bi mogla da pronađe svoje mesto u ekonomiji.
Pored toga, Mali je naglasio da se Evropa suočava sa izazovima u vezi sa cenama energije. „Ceo evropski kontinent ranije je zavisio od Rusije. Sada, koja je alternativa? Ne vidim jasnu viziju u pogledu toga kuda EU ide,“ rekao je on. On je takođe ukazao na to da su neke zemlje, poput Nemačke i Francuske, ponovo aktivirale kapacitete na bazi uglja, što kontradiktorno utiče na zelenu agendu o kojoj se često govori.
Kada se osvrnuo na rat u Ukrajini, Mali je naglasio da veruje u mir i potencijal daljeg razvoja odbrambene industrije u Evropi. Međutim, upozorio je na rizik od gomilanja naoružanja, što može dovesti do njegovog eventualnog korišćenja. „Ne vidim jasnu strategiju EU u vezi sa dobijanjem jeftine energije na duži rok,“ dodao je Mali.
On je takođe potvrdio da je Srbija čvrsto na putu ka EU i da za to nema sumnje. „Nažalost, već smo 25 godina na tom putu. Dok nas Evropa ne prihvati kao punopravnu članicu, morali smo da otvorimo nova tržišta i započnemo nova partnerstva,“ rekao je Mali. Istakao je da Srbija donosi suverene odluke i da je otvorena za saradnju sa zemljama kao što su Kina, UAE i Južna Koreja.
Mali je naglasio da Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa više zemalja i da to predstavlja konkurentsku prednost. „Do kraja sledeće godine, Srbija će ispuniti svaki formalni uslov za punopravno članstvo u EU,“ rekao je on, dodajući da lična politička odluka o članstvu leži izvan ekonomskih reformi koje su već na putu.
Ministar je istakao da je Srbija prošle godine bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi, sa javnim dugom ispod 44% BDP-a. U poređenju sa prosečnim evropskim rastom koji je oko 1%, Mali je izrazio optimizam u vezi sa srpskom ekonomijom.
Na pitanje o mogućnostima razvoja odbrambene industrije, Mali je rekao da Srbija ima blizu 20.000 zaposlenih u toj industriji i da su ulaganja u ovu oblast u porastu. Ipak, naglasio je da je važno da odbrambena industrija bude deo šire vizije i strategije rasta, a ne da se oslanja samo na ovaj sektor.
S obzirom na trenutne investicije u infrastrukturu, Mali je ukazao na izgradnju novih autoputeva i modernizaciju železnica kao ključne projekte za budućnost Srbije. „Verujem da odbrambena industrija može biti potencijalni pokretač rasta, ali mora biti deo šireg plana,“ zaključio je Mali.
Tema ovogodišnjeg samita u Štrbskom Plesu, na Visokim Tatrama, bila je „Otpornost pod pritiskom: Strateški put za ekonomsko liderstvo Evrope“, čime su se okupljeni lideri fokusirali na izazove i mogućnosti s kojima se Evropa suočava u savremenom svetu.
