Šljiva je u Srbiji oduvek imala posebno mesto u kulturi i tradiciji. Ova voćka nije samo izvor zdravlja i užitka, već i simbol koji se prožima kroz istoriju, običaje i verovanja. Kroz vekove su o šljivi pevali pesme, pod njenim granama su se polagale zakletve, a njena rakija služila je za lečenje i nazdravljanje. Danas, šljiva i dalje zauzima centralno mesto u životu srpskog naroda, a gajenje ovog voća se prostire na više od 70.000 hektara, što Srbiju čini liderom u Evropi po ovom pitanju.
Stanimir Minić iz Gornje Trepče kod Čačka, nasledio je tradiciju svojih predaka i nastavlja da gaji šljive, većinom za proizvodnju rakije. Minić navodi da su kapi iz njegovog lampeka doprinele da srpska šljivovica bude stavljena pod zaštitu UNESCO-a, kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. „Od 1750. godine, koliko sam uspeo da pronađem kroz porodični rodoslov, svi moji preci su pekli rakiju. Trudim se da tu tradiciju održim i verujem da će je nastaviti i moja unuka, koja je završila fakultet i vratila se da radi sa mnom,“ ističe Minić.
Osim proizvodnje rakije, šljiva se u zapadnoj Srbiji često prerađuje sušenjem. Suve šljive iz Mrčajevaca postale su popularne i zauzele su mesto na rafovima domaćih i stranih marketa. Radomir Ljujić, proizvođač iz ovog kraja, kaže da je iskustvo sa proizvodnjom šljive i rakije podstaklo njegovu porodicu da proširi zasade sa tri na 7,5 hektara i da, pored rakije, počnu sa sušenjem šljive. „Sada imamo energanski pogon koji dnevno može da osuši tonu šljiva,“ dodaje Ljujić.
U proteklim godinama, dominaciju šljivika su preuzele nove sorte, poput čačanske rodne i čačanske lepotice, dok su ranije bile popularne sorte poput mađarke i ranke. „Velika je potražnja za plodovima šljive. Poslednjih godina u Srbiji je otvoren veliki broj destilerija, njih preko hiljadu, i to je dodatni razlog zašto se šljiva masovno gaji. Ova voćka ima skromne zahteve u pogledu agrotehnike i zaštite, sa svega dva do tri prskanja godišnje može se dobiti zdrav i kvalitetan rod,“ objašnjava dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo.
Šljiva, kao važan deo srpske tradicije, prisutna je u različitim oblicima – bilo da je reč o rakiji, sušenim plodovima ili drugim prerađevinama. „Gde god da pođemo i ma odakle da dolazimo – šljiva je uvek bila uz nas. Bilo da je u flaši, u tegli ili osušena u kesici – jedno je sigurno: dok bude Srbije, biće i šljive,“ zaključuje se u ovom izveštaju.
Tradicija gajenja šljiva i proizvodnje rakije ne samo da doprinosi lokalnoj ekonomiji, već i čuva kulturno nasleđe Srbije. Ulaganje u ovaj sektor može doprineti daljem razvoju i očuvanju tradicije koja se prenosi s generacije na generaciju. U svetlu sve veće potražnje za domaćim proizvodima, šljiva ostaje simbol srpskog identiteta, bogate kulture i tradicije koja se ne sme zaboraviti.
