U Srbiji, stotine pacijenata sa teškim oboljenjima, uključujući karcinome, retke i autoimune bolesti, kao i ozbiljna očna stanja, čekaju na pristup terapijama koje mogu spasiti život. Iako su ovi lekovi dostupni i koriste se u drugim evropskim zemljama, u Srbiji se još uvek ne nalaze na pozitivnoj listi lekova koju pokriva Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RFZO). To znači da pacijenti i njihove porodice snose visoke troškove lečenja, što često dovodi do odlaganja ili potpunog preskakanja potrebnih terapija. Udruženja pacijenata u Srbiji traže sistemsko rešenje koje bi omogućilo brže i efikasnije uvrštavanje savremenih terapija na ovu listu.
O ovoj situaciji razgovarale su Beba Golubović iz Udruženja pacijenata obolelih od melanoma i Aleksandra Hadži Manić, predstavnica Udruženja pacijenata „Žuta mrlja“.
Golubović je naglasila da više od 200.000 pacijenata u Srbiji čeka na inovativne terapije, pozivajući institucije da hitno reaguju kako bi omogućile pristup lekovima koji mogu spasiti živote. „Inovativni lekovi ne samo da produžavaju život, već mogu da pretvore smrtonosne bolesti u hronične“, istakla je Golubović, koja već deset godina koristi inovativnu terapiju.
Udruženje pacijenata Srbije zatražilo je sastanak sa ključnim donosiocima odluka, uključujući ministra zdravlja i direktorku RFZO-a, kako bi se razgovaralo o rešenju ovog problema. „Prošle godine nismo dobili nijedan novi lek na listu“, upozorila je, dodajući da trenutno postoji više od 50 lekova koji čekaju na uvrštavanje, a neki od njih su već godinama dostupni u svetu.
Golubović je istakla da je potrebno skratiti vreme potrebno za uvrštavanje lekova na pozitivnu listu, što obično traje mesecima. Takođe je naglasila potrebu za transparentnošću u procesu dodele lekova, kako bi se osiguralo da svi pacijenti imaju jednake šanse za pristup potrebnoj terapiji.
Hadži Manić je ukazala na to da hiljade pacijenata sa ozbiljnim očnim oboljenjima, poput senilne degeneracije makule, nemaju pristup inovativnim terapijama koje bi im mogle spasiti vid. „Ovo više nije samo medicinsko pitanje, već pitanje osnovnog ljudskog prava na lečenje, dostojanstvo i život“, rekla je Hadži Manić.
Ona je dodala da se pacijenti često suočavaju sa sistemom koji ih primorava da sami traže načine za lečenje, ponekad putem humanitarnih akcija. Hadži Manić je naglasila potrebu za formiranjem posebne budžetske linije za inovativne lekove i rešavanje pitanja njihovog kontinuiranog uvrštavanja na listu.
Prema dostupnim podacima, nijedan lek za senilnu degeneraciju makule nije na pozitivnoj listi u Srbiji, dok ih druge zemlje kao što su Crna Gora, Slovenija i Bugarska već imaju. Alarmantno je da se samo jedan procenat budžeta za lekove u Srbiji izdvaja za oftamologiju, dok se za anti-VEGF terapije, koje su ključne za obolele od degeneracije makule, izdvaja samo 5% budžeta. U poređenju, Bugarska izdvaja 30%, dok Francuska, Španija i Italija idu čak do 70%.
Hadži Manić je izrazila nadu da postoje potencijali za promenu trenutnog stanja, naglašavajući da se ne sme odustati od borbe za prava pacijenata. „Stanje je izazovno, ali verujemo da postoje potencijali da se ono promeni“, rekla je na kraju.
Pacijenti i njihovi predstavnici nastavljaju da se bore za svoja prava, nadajući se da će vlasti čuti njihove zahteve i omogućiti pristup inovativnim terapijama koje nisu samo luksuz, već pravo na dostojanstveni život.
