Srbija je u poslednjih nekoliko godina značajno povećala svoje nabavke naoružanja, što potvrđuje i najnoviji izveštaj Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Prema ovom izveštaju, Srbija se trenutno nalazi na 37. mestu u svetu po uvozu oružja, a nabavke su porasle za oko 195% u poslednjih pet godina.
Ovaj porast uvoza oružja pokazuje da je Srbija, koja je do 2020. godine imala udeo od 0,2% u globalnom uvozu oružja, sada povećala svoj udeo na 0,6% u periodu od 2021. do 2025. godine. Time se Srbija svrstala među 40 najvećih uvoznika oružja na globalnom nivou.
Podaci SIPRI-a ukazuju na to da se 61% srpskog uvoza oružja nabavlja iz Kine, dok Francuska doprinosi sa 12%, a Rusija sa 7%. U 2025. godini, Srbija je kupila oružje iz Kine, Rusije, Francuske i Belgije, što ukazuje na širenje saradnje sa različitim zemljama u oblasti vojnih nabavki.
U 2025. godini, Srbija je između ostalog dobila dva sistema protivvazdušne odbrane HQ-17A, kao i 200 projektila za ove sisteme. Ove nabavke su deo šireg plana modernizacije srpske vojske i unapređenja njene sposobnosti za zaštitu teritorijalne celovitosti.
Iz Rusije je Srbija nabavila osam kupola 32V01, koje se montiraju na terenska vozila, čime se dodatno jačaju njene kopnene snage. Ove kupole su značajan deo vojnog sistema koji omogućava bolju zaštitu i mobilnost tokom borbenih operacija.
S druge strane, iz Francuske je Srbija u 2025. godini nabavila sedam radara Ground Master (GM) 200, koji doprinose unapređenju sposobnosti srpske vojske za detekciju i praćenje vazdušnih pretnji. Ovi radari su od suštinskog značaja za modernizaciju vojnog sistema i pružaju Srbiji bolju preglednost u vazdušnom prostoru.
Belgija je takođe bila važan partner u nabavci oružja, a Srbija je prošle godine dobila 600 projektila FZ-275. Ovi projektili su ključni za artiljerijske sisteme i doprinose efikasnosti srpske vojske na terenu.
Ova dramatična promjena u srpskoj vojnoj strategiji dolazi u vreme kada se sigurnosna situacija u regionu i svetu i dalje komplikuje. Povećane nabavke oružja mogu se tumačiti kao odgovor na regionalne tenzije, kao i kao deo šireg strateškog plana za jačanje nacionalne odbrane.
S obzirom na to da se Srbija sve više oslanja na strane dobavljače, posebno na Kinu i Rusiju, postavlja se pitanje kako će to uticati na njene odnose sa Zapadom i mogućnosti za buduće vojne i političke saradnje. U isto vreme, Srbija se trudi da balansira svoje vojne nabavke i odnose kako bi očuvala stabilnost i sigurnost u regionu.
U zaključku, Srbija se suočava sa izazovima modernizacije svojih oružanih snaga, a povećane nabavke oružja iz različitih država predstavljaju deo strategije za jačanje nacionalne odbrane. Ovaj trend će verovatno nastaviti da se razvija, a pažnja će biti usmerena na to kako će to uticati na regionalnu i međunarodnu bezbednost.
