Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović učestvovala je na neformalnom sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice (EnZ) u Atini, gde se razgovaralo o ubrzanoj integraciji Srbije sa tržištem Evropske unije (EU) u elektroenergetskom sektoru i ubrzanju dekarbonizacije kroz primenu Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM).
Đedović Handanović je naglasila posvećenost Srbije reformama i usklađivanju sa pravnim tekovinama EU. Srbija je, kao jedan od osnivača Energetske zajednice pre 20 godina, danas postala jedan od lidera u sprovođenju reformi u energetskom sektoru, pozicionirana na prvom i drugom mestu u poslednje dve godine. Istakla je da je Srbija prva u regionu ispunila uslove za spajanje sa tržištem EU, što je prepoznato od strane Evropske komisije.
Ministarka je podvukla da će Srbija nastaviti da jača regionalnu saradnju i gradi infrastrukturu, uključujući energetske koridore i gasne interkonekcije, koje će poboljšati povezanost sa regionom i doprineti jačanju energetskih sektora u celini. U narednim nedeljama, očekuje se usvajanje poslednje uredbe od strane Vlade, čime će Srbija ispuniti obaveze iz Reformske agende kao deo Plana rasta za Zapadni Balkan.
Sledeći koraci zavise od evropskih institucija i njihovih procedura. Đedović Handanović je izrazila želju da se proces verifikacije dodatno ubrza, kako bi Srbija već 2026. godine mogla da se poveže sa tržištem Mađarske, a preko njih sa ostalim članicama EU.
Jedan od najvećih izazova sa kojima se Srbija suočava je primena Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM). Ministarka je ukazala na to da su nadležne institucije pažljivo analizirale ponuđene opcije u studiji Evropske komisije, smatrajući da porez na emisije ugljenika treba da se uvodi postepeno i pravedno, uz podršku EU fondova. Prihodi od oporezivanja emisija biće usmereni na dekarbonizaciju, razvoj obnovljivih izvora energije, unapređenje energetske efikasnosti i podršku privredi.
Ministarka je takođe naglasila da je vremenski okvir za implementaciju najveći razlog za zabrinutost. Istakla je da bez adekvatnog vremena za tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije, modernizaciju mreže i prilagođavanje industrije, visoki troškovi ugljenika mogu dodatno pritisnuti industriju i potrošače. To može dovesti do povećanja troškova unutar EU, umesto da dovedu do smanjenja emisija u kratkom roku.
Srbija je, kako je podsetila ministarka, imala priliku da se prilagodi uvođenju taksi na emisije ugljenika, kao i države članice EU koje su imale više od dve decenije za adaptaciju. Đedović Handanović je potvrdila spremnost Srbije da nastavi sa usklađivanjem sa zakonodavstvom i politikama EU u oblasti energetike i klime.
Na kraju, ministarka je naglasila da su sve reforme koje se sprovode usmerene na dobrobit građana i privrede. Osigurala je da Srbija neće donošenje nagle odluke koje bi mogle ugroziti energetsku stabilnost, već će raditi u interesu svojih građana i privrede. Ove reči ukazuju na ozbiljan pristup Srbije prema energetskoj tranziciji i integraciji u evropske okvire, uprkos izazovima koji su prisutni na putu ka održivoj energetskoj budućnosti.
