Srbija se suočava sa izazovima u svom političkom sistemu, s obzirom na to da trenutno postoji 127 registrovanih političkih stranaka, od kojih je više od dve trećine manjinskih. Mnogi od ovih stranaka nemaju značajniju političku aktivnost, a istraživač Instituta za političke studije, Savo Simić, naglašava da visoki troškovi i strogi uslovi za osnivanje stranaka podstiču političke aktere da se organizuju kroz pokrete, grupe građana i inicijative.
Prema rečima Simića, kada je u devedesetim godinama ponovo uspostavljeno višestranačje, Zakon o političkim organizacijama bio je veoma liberalan. Tada je bilo dovoljno 100 građana sa poslovnom sposobnošću da osnuju političku stranku. Od tada je zabeleženo čak 620 političkih partija do 2009. godine, kada je izvršena preregistracija. Simić ukazuje da trenutni broj od 127 stranaka ne izgleda tako strašno kada se uporedi sa tim prethodnim brojem.
Jedan od ključnih razloga zašto se danas ređe osnivaju političke stranke su visoki administrativni i finansijski zahtevi, koji su postavljeni zakonom. Naime, od 2009. godine, za osnivanje političke partije potrebno je sakupiti 10.000 potpisa birača, što je značajno viši prag nego ranije. Simić naglašava da je osnovna potreba za oko 55.000 evra da bi se osnovala politička partija, što je u poređenju sa drugim evropskim zemljama, kao što su Slovačka i Ukrajina, veoma visoko.
Zbog ovih barijera, politički akteri se sve više opredeljuju za alternativne oblike organizovanja, kao što su grupe građana ili neformalne inicijative. Simić objašnjava da je osnivanje političke stranke u Srbiji postalo previše finansijski opterećujuće, što je razlog zašto se politički akteri sve više okreću drugim oblicima organizovanja.
Među registrovanim partijama, više od dve trećine čine manjinske stranke, za čije je osnivanje potrebno samo 1.000 potpisa. Ove stranke imaju povoljnije uslove za ulazak u parlament, s obzirom na to da imaju prirodni izborni prag koji im olakšava pristup.
Simić takođe komentariše snižavanje izbornog praga sa pet na tri odsto, koje je sprovedeno 2020. godine. On smatra da je još rano za konačnu procenu efekata ovog sniženja, s obzirom na trenutnu ukrupnjenost političke scene. Naglašava da, iako je niži izborni prag trebao da dovede do fragmentacije partijskog sistema, ti efekti se trenutno ne manifestuju zbog aktuelnih političkih okolnosti.
Pitanje poverenja u političke partije takođe igra ključnu ulogu u ovoj situaciji. Simić ističe da je poverenje u političke partije u Srbiji nisko već godinama, što otežava osnivanje novih stranaka. Proces osnivanja političke stranke je dug i zahtevan, kako logistički, tako i finansijski, što dodatno obeshrabruje potencijalne osnivače.
Govoreći o nedavnim izmenama izbornog zakonodavstva koje omogućavaju biračima da podrže više izbornih lista svojim potpisom, Simić upozorava na mogućnost zloupotreba. On se plaši da bi moglo doći do manipulacija, gde bi velike stranke, pod znacima navoda, mogle pribavljati potpise za manjinske stranke. Umesto toga, smatra da je trebalo smanjiti broj potrebnih potpisa za proglašenje izbornih lista, kako bi se izbegle potencijalne zloupotrebe.
Na kraju, Simić zaključuje da bi smanjenje potrebnog broja potpisa za podršku izbornih lista moglo pomoći u smanjenju mogućnosti za manipulacije u budućnosti. Ovaj kompleksan sistem i izazovi sa kojima se suočavaju politički akteri u Srbiji i dalje ostaju u fokusu pažnje, jer se politička scena nastavlja razvijati u skladu sa društvenim i ekonomskim promenama.
