Dok većina evropskih zemalja ubrzano zatvara termoelektrane i prelazi na obnovljive izvore energije, Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima zbog svoje zavisnosti od uglja. Prema podacima organizacije Ember, više od 60 odsto električne energije u Srbiji proizvodi se iz uglja, što rezultira visokim emisijama ugljen-dioksida. U 2024. godini, svaki proizvedeni kilovat-sat struje u Srbiji emituje u proseku oko 670 grama CO₂, što je gotovo tri puta više od proseka Evropske unije. Na ovaj način, Srbija se našla na vrhu liste zagađivača u regionu, prema Bloomberg Adria, dok su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija takođe među zemljama sa visokim emisijama.
U poređenju sa Srbijom, zemlje Evropske unije su napravile značajan napredak ka niskougljeničnoj energiji. Udeo obnovljivih izvora u EU porastao je sa 34 odsto u 2019. na 47 odsto u 2024. godini, dok su emisije po kilovat-satu pale na oko 240 grama CO₂. Solarne i vetroelektrane su prošle godine prvi put proizvele više struje od uglja, označavajući prelazak u novu eru proizvodnje energije. Među zemljama sa najčistijom proizvodnjom ističu se Francuska, koja koristi 95 odsto nuklearne i obnovljive energije, kao i Norveška i Švedska, koje se oslanjaju na hidroenergiju.
Srpski energetski miks, koji se decenijama oslanjao na ugalj, suočava se sa potrebom za promenom. Srbija ima ambiciju da do 2030. godine proizvede 45 odsto struje iz obnovljivih izvora. U 2025. godini, Srbija raspolaže instalisanom snagom obnovljivih izvora od 3.505,2 MW, pri čemu najveći deo dolazi iz hidroelektrana. Energija iz vetra i sunca tek u poslednjim godinama dobija na značaju. Plan o povećanju udelа OIE deo je Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP), koji definiše ciljeve i mere za smanjenje emisije gasova staklene bašte.
Stručnjaci ističu da je Srbija trebalo ranije da započne energetsku tranziciju. Željko Marković, energetski stručnjak, naglašava potrebu za postepenom promenom energetskog miksa kako bi se smanjila zavisnost od uglja. On predlaže korišćenje nuklearne energije kao jedno od rešenja za smanjenje emisija. Nuklearno gorivo ne emituje gasove tokom sagorevanja, a istraživanja o reciklaži istrošenog goriva već su u toku.
Srbija je započela put ka izgradnji nuklearne elektrane. Preliminarna tehnička studija, koja je završena sredinom godine, pokazala je potencijale i potrebne korake za realizaciju ovog strateškog projekta. Procene govore da će za ostvarenje prve dve faze projekta biti potrebno pet do sedam godina. U ovom trenutku, Srbija se nalazi u prvoj fazi, nakon koje će biti doneta konačna odluka o korišćenju nuklearne energije.
Kako se navodi, realizacija prve dve faze mogla bi da košta do 30 miliona evra, dok se procenjuje da će kompletan proces trajati 15 godina. U jednom od scenarija, nakon 2045. godine, Srbija bi mogla postati neto izvoznik električne energije, uz korišćenje nuklearne energije u kombinaciji sa obnovljivim izvorima.
S obzirom na sve veće zahteve za smanjenje emisije CO₂ i prelazak na održivije oblike energije, Srbija se suočava sa hitnom potrebom za reformama u svom energetskom sektoru. Ulaganja u obnovljive izvore i razvoj nuklearne energije mogli bi biti ključni koraci ka smanjenju zagađenja i postizanju energetske održivosti. Na taj način, Srbija bi mogla da se uključi u globalne napore za borbu protiv klimatskih promena i poboljša kvalitet života svojih građana.
