Srbija bi do 2029. godine trebalo da dobije novu gasnu elektranu u okolini Niša, što bi označilo prvo veliko postrojenje na gas u zemlji. Ova elektrana bi značajno povećala udeo gasa u ukupnoj proizvodnji električne energije, dok bi ugalj i dalje ostao glavni energent. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je istakao da će nova elektrana imati instaliranu snagu od 500 MW i da će poslužiti kao model za buduće projekte. „Moramo još gasnih elektrana da radimo. Nama je potrebno mnogo novih izvora električne energije“, naglasio je Vučić.
Predsednik Azerbejdžana, Ilham Alijev, izjavio je da bi izgradnja elektrane, kao i obnova postojećih postrojenja, trebala da bude povezana sa budućnošću svake zemlje. On je potvrdio da je Azerbejdžan već započeo isporuku prirodnog gasa Srbiji i da će nastaviti da povećava izvozne količine, koje će biti korišćene za proizvodnju električne energije.
Međutim, ekonomski konsultant Bogdan Petrović ukazuje na izazove koji se mogu pojaviti tokom izgradnje elektrane. On je naglasio da investitori neće ulagati bez profita, što može značiti da će uslovi rada elektrane biti povoljniji za azerbejdžanskog partnera nego za Srbiju. Takođe, postavlja se pitanje snabdevanja gasom, s obzirom na to da Srbija trenutno ne proizvodi gas, već bi ga uvozila iz Azerbejdžana. Stručnjak za energetiku, Dušan Vasiljević, upozorava da trenutni kapaciteti Transjadranskog gasovoda možda neće biti dovoljni za velike količine energenta potrebne za novu elektranu.
Vasiljević takođe predlaže da se prilikom izgradnje infrastrukture razmišlja o mogućnosti korišćenja vodonika u budućnosti, što bi moglo doprineti stabilnosti energetskog sistema. „To je rešenje na kome Evropa radi“, rekao je on, dodajući da je za to potrebna prilagođena infrastruktura.
Niš se smatra logičnim mestom za novu elektranu zbog svog položaja i postojeće infrastrukture, uključujući interkonektore sa Sofijom i blizinu solarnih elektrana u Zaječaru i Lebanu. Vasiljević je istakao da bi energija iz solarnih elektrana mogla smanjiti gubitke prilikom prenosa.
Ipak, Petrović je naglasio da nova gasna elektrana ne rešava problem karbonskog otiska i da je bolje izgraditi energetski efikasnu termocentralu koja koristi domaći ugalj. On je upozorio da dugoročno rešenje koje ne emituje ugljenik predstavlja nuklearna energija, koja bi mogla biti ključ za budućnost Srbije.
Tokom zimskog perioda, Srbija troši oko 5000 MW električne energije, a gasna elektrana bi mogla pokriti oko deset odsto tih potreba. U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je izgradnja gasne elektrane u Nišu složen proces sa mnogim izazovima, ali i potencijalom za diversifikaciju energetskih izvora u Srbiji.
