Novi zakon o vinu i drugim proizvodima od grožđa, čiji je nacrt trenutno na javnoj raspravi, ima za cilj da unapredi zaštitu proizvođača i podstakne dalji razvoj srpskog vinarstva, saopštili su nadležni. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji iznosi oko 30 miliona litara. U 2025. godini, izvoz vina dostigao je vrednost od 22,6 miliona evra, dok je uvoz iznosio 47,7 miliona evra.
Analizirajući podatke o uvozu i izvozu, može se primetiti da je najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije, a nakon toga iz Francuske, Italije i Španije. S druge strane, najveći izvoz vina bio je usmeren ka Rusiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Kini i Austriji. Stručnjaci se slažu da Srbija može da se takmiči na svetskom tržištu kada je reč o kvalitetu vina, ali se suočava sa problemom u pogledu količine.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić, istakao je da je razvoj srpskog vinogradarstva i vinarstva od suštinskog značaja ne samo za taj sektor, već i za celokupan razvoj poljoprivrede i seoskih područja u Srbiji. „Srbija je zemlja vina. Vinogradarstvo i vinarstvo vekovima su deo našeg identiteta, kulture i tradicije, a danas dobijaju novu energiju kroz sve veći broj mladih ljudi koji ulaze u ovaj posao“, rekao je ministar.
Glamočić je naveo da je broj registrovanih vinarija u Srbiji porastao sa 289 pre deset godina na 529 danas, što ukazuje na rast i potencijal ovog sektora. On je naglasio značaj razvoja proizvodnje vina sa oznakom geografskog porekla, što doprinosi očuvanju identiteta domaćih vinogorja i autohtonih sorti, kao i većoj prepoznatljivosti Srbije na međunarodnom tržištu.
Ministar je dodao da je uspostavljen Vinogradarski i Vinarski registar, izvršena rejonizacija vinogradarskih područja i unapređen sistem geografskog porekla, što predstavlja temelj za dalji razvoj. Kako bi se modernizovao zakonski okvir, novi zakon nastoji da stvori jasniji i pravedniji sistem, usklađen sa evropskim standardima i prilagođen potrebama domaćih proizvođača.
Jedan od ključnih ciljeva novog zakona je dodatna zaštita domaćih proizvođača grožđa i vina, kao i povećanje površina pod vinovom lozom u Srbiji. Planirano je da se proizvodnja vina u zemlji zasniva na domaćem grožđu, pri čemu je ostavljen period za prilagođavanje do avgusta 2028. godine.
Glamočić je predstavio i druge važne aspekte novog zakona, koji uključuju pojednostavljenje procedura za manastire, škole i fakultete, kao i omogućavanje fizičkim licima da legalno proizvode i prodaju vino pod jasno definisanim uslovima. Takođe, planira se ukidanje nepotrebnih tehničkih i kadrovskih uslova kako bi se olakšalo poslovanje proizvođača, kao i jačanje mehanizama kontrole kvaliteta i porekla vina.
Direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije, Stevan Rajta, naglasio je da je Srbija već napravila značajne korake u razvoju vinskog sektora, te da su domaća vina i autohtone sorte sve prepoznatljivija na svetskom tržištu. On je dodao da bi podrška države ovom sektoru mogla dodatno unaprediti uslove za rad proizvođača.
Ministar Glamočić je ukazao na to da država već godinama snažno podržava sektor vinogradarstva kroz različite programe podsticaja. Ove godine, planiraju se nove mere podrške za podizanje višegodišnjih zasada vinove loze i izgradnju vinarija. Javna rasprava o novom zakonu trajaće do 6. juna, a očekuje se da će novi zakon dodatno doprineti razvoju srpskog vinarstva i unaprediti njegovu poziciju na tržištu.
