Prostorni plan Srbije iz 2019. godine, koji je prošao javnu raspravu i bio dostupan za uvid, nije usvojen. Razlog tome su promene zakona koje su se desile u međuvremenu. Kao rezultat toga, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pokreće izradu novog prostornog plana koji će važiti za period od 2025. do 2035. godine. Očekuje se da će ovaj plan biti usvojen do kraja godine.
Novi prostorni plan će omogućiti svakom gradu i opštini da tačno znaju gde mogu da grade puteve, bolnice, parkove ili industrijske zone. Takođe će se definisati koji regioni su pogodni za poljoprivrednu, a koji za hemijsku proizvodnju. Arhitekta Branka Bošnjak ističe da prostorni plan mora stvoriti bolje uslove za život svih građana, kao i da je na svima nama obaveza da ostavimo zdravu i čistu zemlju budućim generacijama.
Prostorni plan Srbije je ključni dokument koji definiše strateška opredeljenja u raznim oblastima od rudarstva do turizma. Ministrica Aleksandra Sofronijević naglašava da se osnovni strateški pravci razvoja odnose na infrastrukturu, razmeštaj industrije, mreže puteva, vodotokove i dalekovode. Veliki fokus se stavlja i na zaštitu životne sredine, prirodnih dobara, kulturu i turizam, kao i na planiranje na osnovu demografskih podataka.
U Kruševcu, gde se nalazi 101 naseljeno mesto, završena je Studija procene uticaja na životnu sredinu, koja je neophodna za izradu prostornog plana. Direktor JP za urbanizam i projektovanje, Miloš Jović, ističe da su obradili 70 naseljenih mesta i da su morali uskladiti planove sa infrastrukturnim koridorima, uključujući auto-put E-761 ili Moravski koridor.
U Kragujevcu naglašavaju da je donošenje prostornog plana ključni korak ka uspostavljanju reda u građevini i urbanizmu. Ivan Radulović, glavni urbanista Kragujevca, objašnjava da je prostorni plan od vitalnog značaja za planiranje seoskog područja, jer stvara osnovu za dobijanje dozvola za izgradnju.
Ministarstvo apeluje na lokalne samouprave da pravovremeno izrade svoje prostorne planove i organizuju javne rasprave, kako bi se osiguralo da proces bude završen u planiranom roku. Cilj je da Srbija konačno dobije sveobuhvatan prostorni plan koji će omogućiti održivi razvoj i unapređenje kvaliteta života građana.
Donošenje ovog plana je važno i za usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije, kao i za privlačenje investicija. Stručnjaci smatraju da je pravilno planiranje prostora ključno za razvoj infrastrukture, industrije i zaštitu životne sredine.
U ovom kontekstu, prostorni plan ne predstavlja samo administrativni dokument, već i alat za unapređenje kvaliteta života i očuvanje prirodnih resursa. On će omogućiti efikasnije korišćenje prostora, bolju organizaciju urbanih i ruralnih sredina, kao i zaštitu kulturnih i prirodnih dobara.
S obzirom na sve navedeno, očekuje se da će novi prostorni plan imati značajan uticaj na budućnost Srbije, kao i na svakodnevni život njenih građana. U narednim mesecima, lokalne samouprave biće pozvane da aktivno učestvuju u ovom procesu i doprinesu oblikovanju prostora koji će zadovoljiti potrebe svih građana.
