Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost izjavio je danas da Srbija mora da vodi računa o sopstvenim interesima i energetskoj bezbednosti, i da će biti prinuđena da interveniše nakon 15. januara ukoliko ruski vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS) ne pronađu kupca. On je naglasio da bi takva intervencija trebala da se sprovodi bez nacionalizacije ili otimanja imovine, već uspostavljanjem privremene uprave i otkupom akcija po tržišnoj vrednosti.
Miškeljin je za Tanjug komentarisao izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je rekao da nacionalizacija NIS-a nije moguća bez saglasnosti Rusije. On je istakao da Srbija ne planira nacionalizaciju, ali da Rusija mora da bude svesna trenutne situacije u kojoj se Srbija nalazi, posebno u kontekstu energetske bezbednosti.
Prema njegovim rečima, Srbija je tokom prethodnih skoro godinu dana pokazala mnogo strpljenja, s obzirom na to da su sankcije najavljivane i odgađane nekoliko puta. Ovu situaciju je dodatno olakšala inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića i diplomatske aktivnosti države, koje su se pokazale ključnim u ovim teškim vremenima.
U poslednjih nekoliko meseci, situacija u vezi sa NIS-om postala je sve kritičnija. Ruska kompanija Gazprom Neft, koja je većinski vlasnik NIS-a, suočava se sa izazovima zbog međunarodnih sankcija koje su usledile kao rezultat sukoba u Ukrajini. Srbija se nalazi u delikatnom položaju, s obzirom na to da zavisi od ruskih energetskih izvora, a istovremeno se suočava sa pritiscima da diversifikuje svoje energetske resurse.
Miškeljin je takođe istakao da su energetska bezbednost i stabilnost ključni za ekonomsku stabilnost zemlje. U ovom kontekstu, on je naglasio potrebu za proaktivnim pristupom, koji bi uključivao i istraživanje drugih izvora energije i mogućnosti za saradnju sa različitim partnerima. On je upozorio da bi neodgovarajuća reakcija na trenutne izazove mogla da dovede do ozbiljnih problema u snabdevanju energijom, što bi imalo dalekosežne posledice po privredu i društvo.
S obzirom na sve veće napetosti u međunarodnim odnosima, Srbija će morati da preispita svoje strateške pravce i da se pripremi na moguće promene u energetskom sektoru. Miškeljin je naglasio da je važno da Srbija razvije sopstvene kapacitete i da se ne oslanja isključivo na strane investicije, naročito u sektorima koji su od strateške važnosti za nacionalnu ekonomiju.
On je takođe pozvao na jačanje saradnje sa susednim zemljama i širu regionalnu integraciju, kako bi se obezbedila stabilnost i bezbednost u oblasti energetike. U ovom trenutku, Srbija se suočava sa mnogim izazovima, ali i prilikama, i važno je da se donesu prave odluke koje će obezbediti budućnost zemlje.
Kao što je Miškeljin naglasio, Srbija mora da ostane fokusirana na svoje interese i da izbegne politizaciju pitanja energetske bezbednosti. U tom smislu, dijalog sa Rusijom i drugim međunarodnim partnerima će biti ključan za pronalaženje održivih rešenja koja će osigurati stabilnost i razvoj Srbije u narednim godinama.
U zaključku, situacija oko NIS-a i energetske politike Srbije zahteva pažljivo razmatranje i delovanje. Srbija mora biti spremna da se suoči sa izazovima, ali i da iskoristi prilike koje se ukazuju, kako bi osigurala svoju energetsku nezavisnost i stabilnost. Miškeljinova izjava naglašava potrebu za strateškim razmišljanjem i proaktivnim pristupom u ovim teškim vremenima.
