Gradovi u Srbiji ožive tokom praznika, posebno kada dijaspora dolazi u posetu svojoj domovini. Srbi koji žive u inostranstvu, obično se vraćaju najmanje dva puta godišnje, tokom letnjih i zimskih odmora, donoseći sa sobom domaće proizvode. Ovaj fenomen ne samo da raduje članove porodica, već i trgovce koji prilagođavaju svoj asortiman potrebama naših ljudi iz inostranstva. Zbog toga su se mnogi Srbi koji žive u zapadnoj Evropi vratili kući sa raznim domaćim proizvodima.
Fatima Hasković, trgovkinja iz Novog Pazara, ističe da su ljudi koji tokom zimskog odmora posećuju Srbju, gotovo uvek opterećeni domaćim proizvodima poput ajvara, pekmeza, džema, barene paprike, suvog voća, domaćeg pasulja i pletenih vunenih proizvoda. Ova tradicija je duboko ukorenjena među Srbima, koji često smišljaju načine kako da pronađu mesta u svojim prtljažnicima za sve što su kupili.
Rifat Župljanin iz Minhena, koji provodi poslednje dane zimskog odmora u Novom Pazaru, potvrđuje da se u Nemačkoj ne proizvodi kao u Srbiji. On ističe da je sve što kupi u domovini autentično i vezano za njegov zavičaj. Rifat ne planira da se vrati u Nemačku bez pršute, sudžuka, ali i zlata. „Zlato dosta kupujemo ovde jer su cene pristupačnije, ali i modeli i rad na koje smo mi navikli, a toga na Zapadu nema,“ naglašava on.
Dijaspora ima značajan uticaj na domaću ekonomiju, a promet robe i usluga u poslednjim nedeljama porastao je čak za 50 procenata. Novopazarski trgovci beleže povećanu prodaju, naročito mlečnih proizvoda i sireva, dok su juveliri takođe imali uspešne prodajne dane. Zlatni sokak u Novom Pazaru bio je pun kupaca, a mnogi su se odlučili za kupovinu skupocenih poklona.
Prema rečima juvelira Redžepa Škrijelja, običaj kupovine zlata prilikom obeležavanja domaćih svetkovina se održao kroz generacije. I dijaspora i lokalno stanovništvo sve više ulažu u zlato, s obzirom na to da je njegova vrednost na gotovo istorijskom maksimumu. Ova tradicija ne samo da čuva uspomene na domovinu, već i predstavlja investiciju za budućnost.
Dolazak dijaspore ne samo da oživljava gradove, već i donosi radost porodicama koje ih dočekuju. Nakon što prođe vreme odmora, porodice se sa tugom opraštaju od svojih najmilijih, ali sa saznanjem da će ih uspomene i doneti proizvodi podsećati na dom i sve ono što im nedostaje dok su daleko. Ova veza između dijaspore i domovine ostaje snažna, a tradicija kupovine domaćih proizvoda i zlata se nastavlja, osnažujući veze između ljudi i njihove kulture.
Na kraju, važno je napomenuti da dolazak dijaspore donosi ne samo ekonomski rast, već i emocionalnu podršku lokalnim zajednicama. Ljudi se rado okupljaju, dele priče i stvaraju nove uspomene u vreme kada se okupljaju sa svojim porodicama. Ovi trenuci su dragoceni i predstavljaju most između prošlosti i budućnosti, čuvajući duh zavičaja živim.
