Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izneo je oštru kritiku na račun Hrvatske povodom nedavnog skupa u Zagrebu, gde je obeležena 80. godišnjica osnivanja ustaške vojske. Ovaj događaj, koji je privukao pažnju medija i javnosti, bio je obeležen ustaškim pesmama i simbolima, što je izazvalo negodovanje među Srbima u regionu.
Vulin je u svom obraćanju naglasio da je Hrvatska, kao članica Evropske unije, ponosna na svoju ustašku prošlost, što smatra neprihvatljivim. „Ne znam čemu se Srbi čude, šta se to desilo što se u Hrvatskoj ne dešava svakog dana i što se neće dešavati i ubuduće?“, upitao je Vulin, dodajući da je ovakvo ponašanje u skladu sa dugogodišnjim nacionalizmom koji je prisutan u Hrvatskoj.
Ustaški pokret, koji je bio na vlasti tokom Drugog svetskog rata, poznat je po svojim zločinima protiv Srba, Jevreja i Roma. Vulin je istakao da je ovo podsećanje na ustaštvo samo još jedan dokaz da se u Hrvatskoj ne priznaje prošlost i da se istorija prepravlja u korist nacionalističkih narativa. „Srbi hoćemo na more u Hrvatsku, Srbi hoćemo u EU, Srbi šta vam nije jasno?“, poručio je Vulin, ističući želju Srba da budu deo evropskih integracija, ali i ukazujući na prepreke koje se nameću zbog nacionalizma u Hrvatskoj.
Ovaj događaj u Zagrebu nije prvi put da se slični incidenti dešavaju u Hrvatskoj. Brojni su primeri povratka ustaških simbola u javni život, što izaziva osude srpske zajednice i međunarodnih organizacija. Vulin je naglasio da je potrebno da međunarodna zajednica reaguje na ovakve pojave i da se stane na put glorifikaciji ustaštva.
U međuvremenu, reakcije na Vulinove reči variraju. Dok jedni podržavaju njegovu kritiku i pozivaju na suprotstavljanje nacionalizmu, drugi ga optužuju za političku manipulaciju i podsticanje tenzija između dva naroda. U društvu se oseća podeljenost kada su ovakvi događaji u pitanju, a javna debata često biva obeležena emocijama i traumama iz prošlosti.
Hrvatska, s druge strane, brani svoje pravo da obeležava svoju istoriju, ističući da je ustaški pokret deo nacionalnog identiteta. Ovaj stav izaziva oštre kritike iz Srbije, kao i od strane mnogih antifašističkih organizacija koje se bore protiv revizionizma istorije. Mnogi smatraju da je glorifikacija ustaštva ne samo sramotna nego i opasna, jer može dovesti do ponovnog raspirivanja mržnje i nasilja.
U svetlu ovih događaja, značajno je i pozivanje na dijalog između Srbije i Hrvatske, kako bi se prevazišle istorijske razlike i izgradili bolji odnosi. Međutim, s obzirom na trenutnu situaciju, čini se da je to put pun izazova. Vulin je u svom govoru naglasio da bez suočavanja sa prošlošću i priznavanja zločina, nema napretka ka pomirenju.
U zaključku, situacija između Srbije i Hrvatske ostaje napeta, a događaji poput onog u Zagrebu samo dodatno produbljuju razlike. Vulinovo obraćanje može se posmatrati kao apel za veću pažnju na problematiku nacionalizma u regionu i potrebu za konstruktivnim dijalogom. Na kraju, pitanje ostaje – kako dalje graditi odnose između dva naroda koji su, uprkos istorijskim traumama, povezani i delimično zavise jedni od drugih? Ova dilema ostaje otvorena dok se ne pronađe put ka zajedničkoj budućnosti.
