Stigle su nove cene goriva u Srbiji, koje će važiti od danas od 15 časova. Cena evro dizela je postavljena na 201 dinar po litru, dok će litar benzina evropremijum BMB koštati 181 dinar. Ove cene će biti na snazi do sledećeg petka, 5. decembra.
Prema aktuelnim podacima sa berzi, cena sirove nafte beleži porast i iznosi 59,057 dolara, dok nafta Brent dostiže cenu od 62,875 dolara. Ova situacija na tržištu nafte ima značajan uticaj na cene goriva u Srbiji, što dodatno komplikuje već postojeće izazove u snabdevanju i ekonomiji.
S obzirom na to da je danas pedeset prvi dan sankcija prema NIS-u, situacija postaje sve ozbiljnija. U iščekivanju odgovora iz Vašingtona o licenci za nastavak rada, predsednik Srbije Aleksandar Vučić apelovao je na američku administraciju da donese pozitivnu odluku. U međuvremenu, Mađarska je najavila povećanje isporuke derivata Srbiji, a kompanija MOL planira da poveća izvoz nafte čak dva i po puta.
Mađarska kompanija MOL pokazuje interesovanje za kupovinu udela u NIS-u, koja je trenutno u ruskom vlasništvu. Razgovori o toj mogućnosti su u toku, a šef kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana, Gergelj Guljaš, potvrdio je ovu informaciju. Orban je tokom posete Srbiji najavio da će Mađarska učiniti sve što je potrebno kako bi osigurala snabdevanje Srbije gorivom, iako nije pružio detalje o mogućim transakcijama.
Guljaš je takođe naglasio da bi prestanak ruskog vlasništva nad NIS-om bio u interesu same kompanije. Ova situacija ukazuje na promene u strukturi snabdevanja energentima, koje bi mogle imati dugoročne posledice po energetsku sigurnost Srbije.
Srbija se trenutno nalazi na važnoj raskrsnici kada je reč o svojoj spoljnoj politici, koja bi mogla dugoročno definisati njen ekonomski razvoj. Sankcije prema NIS-u su u centru pažnje, a američki diplomatski predstavnici su nedavno poslali poruku iz Beograda da će energetska sigurnost i nivo budućih investicija zavisiti od odnosa Srbije sa Rusijom. Vašington je naglasio da bi prekid oslanjanja na Moskvu mogao otvoriti vrata većem prilivu investicija i stabilnijoj energetskoj politici.
Ova situacija stvara dodatne tenzije, ne samo u domenu energetike, već i šire u kontekstu političkih odnosa Srbije sa zapadnim zemljama. Srbija, koja se tradicionalno oslanja na Rusiju za energente, sada mora da razmotri alternativne izvore snabdevanja i načine za diversifikaciju svojih energetskih resursa.
Dok se razgovori između Mađarske i Srbije nastavljaju, a NIS pokušava da pronađe rešenje za svoje tekuće probleme, jasno je da će budućnost energetskog sektora u Srbiji zavisiti od sposobnosti vlasti da se prilagode novim globalnim okolnostima i da pronađu ravnotežu između ekonomskih interesa i spoljnopolitičkih pritisaka.
U ovom kontekstu, očekuje se da će se situacija dodatno razvijati u narednim nedeljama, a građani Srbije će biti pažljivo usmereni na promene u cenama goriva i mogućnosti snabdevanja. Ova kriza može postati ključni test za vladu u Beogradu, dok se suočava sa izazovima kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu.
