Drugi dan samita G7 u Francuskoj obeležen je aktivnostima američkog predsednika Donalda Trampa koji je nastojao da stabilizuje odnose sa Iranom, dok je istovremeno slao oštre poruke Izraelu u vezi sa njegovim vojnim operacijama u Libanu. Svetski lideri su se suočili sa izazovima koji dolaze iz Bliskog istoka, kao i iz ukrajinskog konflikta, a u tom kontekstu postignut je dogovor o prekidu sukoba između Sjedinjenih Država i Irana.
Tramp je potvrdio da je postignut „fer dogovor“ sa Iranom, ali je demantovao informacije iranskih zvaničnika o postojanju fonda za obnovu te zemlje. On je naglasio važnost američke uloge u opstanku Izraela, ali je istovremeno kritikovao izraelsku vojnu taktiku, ističući da „Izrael se predugo bori sa Hezbolahom i ljudi stradaju.“ Tramp je apelovao na Izrael da bude odgovorniji u svojim vojnim akcijama, naglašavajući da nije potrebno uništavati zgrade svaki put kada se traži neki cilj, jer u tim zgradama žive i nevini ljudi.
Postizanje memoranduma o razumevanju između Sjedinjenih Država i Irana očekivalo se u petak u švajcarskom Burgenštoku, što je izazvalo zabrinutost i nezadovoljstvo u izraelskoj javnosti. Aleksandar Nikolić, počasni konzul Srbije u Izraelu, izjavio je da je sporazum dočekan sa nevericom jer javnosti nisu poznati svi njegovi detalji, uključujući i mogućnost povlačenja izraelskih snaga iz Libana.
Nikolić je istakao da su izraelske snage nedavno delovale u naselju Mavdun, koje se nalazi blizu zone bezbednosti u južnom Libanu, kako bi sprečile moguće napade na izraelske vojnike. Izraelci su tražili uvid u memorandum, s obzirom na to da su detalji sporazuma još uvek nejasni. Posebna briga je postojala oko uloge Libana u ovom sporazumu, odnosno da li on predviđa povlačenje izraelskih snaga iz tog područja.
U Izraelu je opšte nezadovoljstvo izazvano sadržajem sporazuma, a kritike dolaze kako od jastrebovski nastrojenih ministara, tako i od liberalnih medija kao što je Haaretz. Nikolić objašnjava da su glavne tačke nezadovoljstva iste one koje su postavljene kao ratni ciljevi na početku sukoba, uključujući odustajanje od eliminacije obogaćenog uranijuma i mogućnost nastavka proizvodnje balističkih raketa.
Ovaj sporazum takođe komplikuje situaciju u zalivskim zemljama, jer se na širi Bliski istok ne može gledati iz evropske perspektive. Mentalni sklop i složeni odnosi između sunitskih i šiitskih faktora u islamskom svetu, kao i demografske promene u Izraelu, dodatno otežavaju razumevanje situacije.
U Izraelu se očekuju opšti izbori zakazani za 27. oktobar, a Nikolić objašnjava da je sporazum široko kritikovan. Postoji zabrinutost među analitičarima bezbednosti, uključujući Instituta za nacionalnu bezbednost pri Univerzitetu u Tel Avivu, kao i među opozicionim strankama.
I pored kritika na račun Izraela od strane američkog predsednika, u Izraelu postoji veliko poštovanje prema Donaldu Trampu. Nikolić napominje da je situacija veoma kompleksna i da se na nju mora gledati kroz prizmu svih ovih faktora, kako bi se razumeli implikacije koje sporazum nosi sa sobom.
Stoga, trenutna dinamika na Bliskom istoku, kao i unutrašnji politički pritisci u Izraelu, predstavljaju izazov koji će oblikovati buduće odnose između Sjedinjenih Država, Irana i Izraela, kao i širu regionalnu stabilnost.
