Pojedine članice Evropske unije su podržale predlog Evropske komisije o uvođenju prećutnog odobravanja projekata za modernizaciju zastarele elektroenergetske mreže, dok druge traže da to rešenje ne bude obavezno za sve države. Ova tema postala je jedna od najspornijih u pregovorima o obnovi evropske elektroenergetske infrastrukture. Prema predlogu, određene faze izdavanja dozvola za projekte unapređenja električne mreže mogle bi automatski biti odobrene ukoliko nacionalne vlasti ne reaguju u predviđenim rokovima.
Ideja o „ćutanju administracije“ izazvala je zabrinutost među članicama, koje strahuju da bi Brisel mogao da prenese deo nadležnosti sa nacionalnih institucija na nivo EU. U dokumentu koji je pregledao Euronews, navodi se da zakonodavni tekstovi uvode sistem prećutnog odobravanja za međufaze postupka izdavanja dozvola i administrativne odluke, ali su članice izrazile zabrinutost i zatražile veću fleksibilnost.
Evropska komisija tvrdi da su nova pravila osmišljena da ubrzaju projekte elektroenergetske mreže i obnovljivih izvora energije, uz očuvanje zaštite životne sredine i postizanje klimatskih ciljeva. U decembru je komisija predložila da projekti elektroenergetske mreže dobiju status „pretežnog javnog interesa“, što bi značilo da se podrazumeva da donose važnu javnu korist, osim ako se ne dokaže suprotno.
Ove mere imaju za cilj rešavanje jednog od najvećih problema EU na putu ka klimatskoj neutralnosti do 2050. godine — višegodišnjeg zastoja infrastrukturnih projekata u administrativnim procedurama. Prema proceni Evropske komisije, realizacija projekata distributivnih mreža traje između tri i po i sedam i po godina, dok su za prenosne mreže potrebne između sedam i deset godina. Više od polovine kašnjenja povezano je sa sporim izdavanjem dozvola. Predlog predviđa da, ukoliko nacionalne vlasti ne reaguju u roku od dve do tri godine, u zavisnosti od složenosti projekta, pojedine međufaze postupka budu automatski smatrane odobrenim.
Evropski lideri su u poslednjim godinama naglašavali važnost modernizacije elektroenergetske mreže kao ključnog uslova za ostvarenje klimatskih ciljeva. Ističu da EU ne može elektrifikovati ekonomiju, postepeno ukinuti fosilna goriva niti ostati industrijski konkurentna bez ubrzane izgradnje i modernizacije mreže. Problemi pogađaju i sektor obnovljive energije, jer vetroparkovi godinama čekaju priključenje na mrežu, a prekogranični energetski projekti često ostaju zaglavljeni u komplikovanim administrativnim procedurama.
Mnoge evropske prestonice smatraju da predlog predstavlja tiho prenošenje ovlašćenja sa država članica na Brisel. Tokom pregovora, države EU su upozorile da bi automatska proceduralna odobrenja mogla izazvati pravnu nesigurnost, oslabiti zaštitu životne sredine i potkopati domaće administrativne sisteme. Nekoliko država zatražilo je veću fleksibilnost u primeni pravila o prećutnom odobrenju, uključujući mogućnost da ono ne bude obavezno.
Dok su Danska, Holandija, Poljska i Slovenija ocenile predlog Komisije kao razuman, Francuska i Nemačka su se usprotivile obaveznoj primeni automatskog odobravanja energetskih projekata. Neke članice traže da svaka država sama odluči da li će prećutno odobravanje biti obavezno ili opciono, a očekuje se da će kiparsko predsedavanje EU podržati takav kompromis. Baltičke zemlje su, s druge strane, tražile dodatne zaštitne mehanizme kako bi se izbeglo ugrožavanje nacionalne bezbednosti.
Spor oko ovog pitanja postao je jedna od glavnih političkih linija podele u pregovorima o evropskom paketu za elektroenergetske mreže, jer se izdavanje dozvola često tiče osetljivih pitanja poput prava na zemljište, lokalnog protivljenja projektima, ekoloških sporova i regionalnog planiranja. Vlasti država članica strahuju da bi mogle biti politički odgovorne za projekte koji bi izgledali kao da su „progurani“ pod pritiskom EU. Ovo je posebno osetljivo za zemlje poput Austrije i Nemačke, gde se prostorno planiranje smatra isključivom nacionalnom nadležnošću.
EU pokušava da pronađe balans između hitnosti energetske tranzicije i očuvanja nacionalnog suvereniteta. Kiparsko predsedavanje EU nastoji da na sastanku ministara energetike u Briselu 26. juna obezbedi opšti dogovor država članica, čime bi bio definisan pregovarački stav Saveta EU pred nastavak pregovora sa Evropskim parlamentom kasnije tokom godine.
